РЛИЦА 2022. – Ликовно-поетска колонија Ратко Тодосијевић Баћо

У Рлици, селу у подножју Јастребца, 30. 4.2021. године одржана је по седми пут поетско-ликовна колонија „РЛИЦА 2022“ коју су организовали мештани поменутог села и Славољуб Милошевић из В. Шиљеговца. Ово је први пут да манифестацији нису присуствовали: сликар и песник мр Ратко Тодосијевић Баћо, (један од оснивача манифестације) и песник Мирослав Мића Живановић, који су недаво преминули, о чему је у свом излагању говорила Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Манифестацију је подржало и Удужење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На манифестацији су учествовали крушевачки сликари: Мирко Стојадиновић, Ђорђе Јоковић, Драгана Марковић, Небојша Милчев, Јованка Лалић, Снежана Јаковљевић… и други…

Манифестација од ове године носи назив: ПОЕТСКО – ЛИКОВНА КОЛОНИЈА Ратко Тодосијевић Баћо, РЛИЦА.

Своју поезију су говорили чланови Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Милан Марковић Лака, Градимир Карајовић и Мирко Стојадиновић. И овога пута је Удружење песника Србије поклонило књиге из своје издавачке продукције организатору манифестације. Погледајте слике из Рлице и са Ликовно-Песничка манифестације „РЛИЦА 2022“ и придружите се жељи учесника манифестације и мештана села да се до Рлице изгради асфалтни пут и тако лепоте овог краја учине доступним грађанима Крушевца и Србије…

Гости на колонији били су и академик Раде Биочанин, Др Верица Савић, Љубиша Крстић, Љубиша Тричковић и други из Удружења Цар Лазар из Крушевца.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 32. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/rlica-2022-likovno-poetska-kolonija/

ГОДИШЊА СКУПШТИНА и ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021.“

Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржана је у суботу, 16. 4. 2022. године у 12:00 сати у Белој сали КЦК. Усвојен је извештај о раду и финансијски извештај за 2021. годину. Такође је усвојен Финансијски план и Програм рада за 2022. годину, а избрани су и Управни одбор и Надзорни одбор. После скупштине одржан је програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у коме је свако од присутних песника изговорио по једну своју песму, а аутори других књижевних остварења део из свог стваралаштва. Промовисали смо и Монографију МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021. Сви присутни песници изговорили су по једну своју песму, а афористичари одабране афоризме. Програм промоције монографије МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021. осмислили су аутори др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић, а у вођењу програма помогла им је Светлана Ђурђевић. У програму су поред њих учествовали и афористичари: Драгиша Павловић Расински и Братислав Бата Костадинов и песници: Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Првослав Пендић Пенда, Милосав Ђукић Ћука, Милош Ристић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Миљко Шљивић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Даница Рајковић, Данијела Јевремовић, Снежана Поповић, Драгојло Јовић, Мирослав Мирко Стојадиновић и Љиљана Тамбурић.

Љубодраг Обрадовић, др Велибор Лазаревић и Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић

САН…

Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.

Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.

Испод мојих ногу
текла је вода,
промицале су рибе
и ситни песак.
Поред мене стварност
се смејала,
у телу мук и надање,
у машти сан.

Сан о Морави,
Морави која пева…
Сан о обали,
обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…

Идем и сад на Мораву.
Одсјај задњи је догорео.
Постао сам талас равнодушности,
не лутам ни по идеалима.

Стојим и сад на обали дуго.
Не плаше ме ни сове,
ни било шта друго,
чак ни ветар
фијуцима својим.
И гледам ту воду,
слушам то
стругање таласа,
који односе мој сан,
сан о…

© Љубодраг Обрадовић

Драгиша Павловић Расински

САН

Око мене одвећ тихо све је,
склапам очи, већ ме сан осваја,
сањам врло чудне јубилеје
још чуднијих неких догађаја.

Моћници се призвали памети, н
аступила мирнодопска клима,
Кинези се одрекли Тајвана,
Русија се одрекла од Крима.

Палестинске-израелски сукоб
избрисан је са ратне топ листе,
у Кореји Северној председник
кренуо да гања комунисте.

Нато бомбе бацио у смеће,
агресије сметнуо са ума,
Аљбин Курти републику неће,
Бајден Путина узео за кума.

Престала су насиља, терори,
шовинизам и разлике класне,
нема више етничког чишћења,
геноцида нити мржње расне,
беспослених нема, а ни гладних,
навијача оних горопадних.

Еколошки сасвим чисто све је,
ђубрад сва се на Венеру возе,
Сунце Земљу по наруџби греје,
жуте мрље офарбане розе,
Марс претворен у житишта стрна,
затрпана шљунком рупа црна.

Тубилеји славе се масовно
и у вези животињских права,
животиње све су заштићене,
од џиновског слона па до мрава

и обичног сићушног комарца,
сваки створ је заштићен потпуно:
Муса не сме да одере јарца,
овци не сме да се шиша руно.

Сањам како неке животиње
место људи славе јубилеје,
на гозбама ко господа седе,
а људи су обукли ливреје,

па их служе, не би и’ да завреде
неку мрву или парче хлеба,
наопако окренуто све је.
Наопако, ил’ баш како треба?

Пси у шетњу воде господаре,
на каишу или некој узди,
и уче их лепом понашању,
да у парку не сме да се нужди.

Ако ово стварно сан је пусти,
што ми само илузију шаље,
покријте ме, молим, задњом
надом и пустите да сањам и даље.

© Драгиша Павловић Расински

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 78. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/skupstina/godisnja-skupstina-i-pesnicka-susretanja/

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА РЕДОВНУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ УДРУЖЕЊА – 16.04.2022.

 

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА РЕДОВНУ ГОДИШЊУ
СКУПШТИНУ УДРУЖЕЊА

Сагласно члану 9. став 3. статута Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, на основу образложеног предлога Управног одбора удружења, сазивам Редовну скупштину Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу, Цара Лазара 142., која ће се одржати 16. априла 2022. године у 12:00 часова у Белој сали КЦК у  Крушевцу. За исту предлажем следећи ДНЕВНИ РЕД:

  1. Избор председавајућег скупштине, записничара и два оверивача записника
  2. Усвајање извештаја о раду и финансијског извештаја за 2021. годину
  3. Усвајање плана рада и финансијског плана за 2022. годину
  4. Доношење одлуке о Годишњој награди Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
  5. Разно.

На седници могу присуствовати, одлучивати, бирати и бити бирани сви чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који су измирили чланарину. Чланови удружења који нису лично у прилици да присуствују седници скупштине могу писменом изјавом овластити неког од чланова удружења да у њихово име и за њихов рачун пуноправно учествује и одлучује у раду скупштине (члан 9, став 2 Статута). Потписану писмену изјаву – овлашћење ( доцpdf ) доставити на адресу : Удружење песника Србије  – ПоезијаСРБ, Цара Лазара 142 или у пдф-у на мејл: pesnik@poezija.rs

 

Због лакшег одлучивања, одлучили смо да Извештај о раду и Финансијски извештај за 2021. годину, као и План рада и Финансијски план за 2022. годину Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ,  поднесемо јавно на сајту Удружења.

Председник УО Љубодраг Обрадовић

 

Овај чланак прочитало је 19. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/skupstina/javni-poziv-za-redovnu-godisnju-skupstinu-udruzenja-16-04-2022/

СВЕДОК ЈЕДНЕ ПРИЧЕ – Мирослав Живановић

ПРЕДГОВОР – Мирослав Мића Живановић

Уместо епитафа за покој души ШИК-у „Црвена застава“ Крушевац и једном времену романтике, наиве и сасвим другачијег живота. Гигант дрво-прерађивачке индустрије са потпуно заокруженим процесом од планирања подизања и неге шума преко планске експлоатације, примарне прераде, полуфиналне, финалне прераде, организоване набавке и продаје са преко сто продајних објеката и салона намештаја, рачуноводствено-финансијским сектором организованом ресторанском исхраном за две хиљаде радника, друштвеним стандардом, библиотеком са десет хиљада књига и стручном литературом сигурним сталним радни односима, вођењем кадровске политике, плановима запошљавања радника посебно деце својих радника, кредитирање радника за решавање стамбених проблема обезбеђивање и додела станова, са четири међународних компанија. Шире организован у ШИП СОУР Нови дом. Подигнут организован и развијан у доба „Титове диктатуре“, издржавао хиљаде породица, више стотина обезбедио становима а свакој дао средства за решење стамбених проблема. Одшколовао велики број стручњака и кадрова који су наставили своје велике каријере у струци. Комбинат је био наша друга кућа, имао душу коју смо му ми дали и полако узимали, а који је доласком слободе и демократије, када су дилетанти отели власт, очерупан, опљачкан, разорен и као и многи други унакажен и уништен па сада изгледа као Нагасаки и Хирошима заједно. У част великог директора Обрада Обрадовића великог и поштеног радника Радовановић Андрије, радног и поштеног тапетара Моле и свих других покојних и још једва живих радника комбината и на срамоту хохштаплера и распикућа који су сравнили са земљом нашу другу кућу. Ко не верује нека пође путем Крушевац Паруновац и нека погледа лево преко пута касарне Седми јули и Закићевске сада Трајалове амбуланте, кроз празнину на месту где је некада била капија па нека сам просуди. Не препоручујем да улази дубље у круг јер би могле да га поједу змије или нека неман, јер ко зна шта се све тамо испилило. Није библиографски рад о предузећу, мада комбинат то заслужује и то као монографију која би говорила и упозоравала. Ово је прича о једном времену кроз причу о судбини једног човека, испричана његовим језиком, аутентичним, да би носила печат тога времена. Извађена је са дна океана безочних лажи последњих година и деценија.

У Врњачкој Бањи 01.12.2019.

 

СВЕДОК ЈЕДНЕ ПРИЧЕ

1.
Као млад, тек дипломирани правник на ургенцију чика Тике Мексиканца, брата моје таште, који је вршио финансијску контролу ШИК-а „Црвена застава
Крушевац“, па Драгослав Драмлић задужен као Директор општих послова за
персонална питања није могао ни смео да не услиши његов захтев, јер то није била молба, засновао сам радни однос код поменутог предузећа и што је тада био нормалан ред, након обављеног приправничког стажа и положеног приправничког испита добио решење „референт за вођење дисциплинског поступка“.
Председник и чланови комисије бирани су по утврђеном поступку, углавном најбољи радници комбината, односно ООУР-а, поштени и познати као одани комбинату, а нарочито руководству предузећа, а стручни сарадник комисије дипл. правник који се по правилу старао о законитости поступка и да одлуке буду у складу са захтевима подносиоца захтева, али и правичне, а казне добро одмерене и примерене да би се постигла сврха кажњавања. Чланови комисије су углавном веровали мени, а ја био убеђен да ће приликом одлучивања уважити мој предлог. Сваку паузу сам искористио да чујем по неку причу из живота, поготово старијих чланова које су на крају биле увек готово невероватне, а животне, лепе и интересантне.
Андрија Радовановић – чича Андра био је један од најбољих радника комбината.
Учесник рата, члан партије – активиста, слабо али за његове потребе довољно писмен, бистар, вредан, одан, поштен радник. Јак!
Широка рамена, врат кратак црвен. широк нешто већа, некако чворновата глава као насађена на раменима, шешир три броја мањи, здепаст скоро четвртаст, руке кратке јаке, шаке као копање, веће но што би било нормално. али у складу са његовом конституцијом.
Просто је био такав, некако незграпан, али не ружан.
Углавном ћутљив. Делује помало уморно.
Не баш радо, помало невољно на моју упорну молбу почиње своју причу.
Баш онако како смо ту причу тада чули и, готово од речи до речи просто преносим као вид сведочења о једном времену и једној судбини.
Рат сам што се завршио.
Пошто сам био предратни комуниста и робијао у време обзнане, чим почео рат отишао сам у партизани.
Био сам један од првих чланова од формирања Расинског партизанског одреда од кад смо се скупили и организовали на Беловићу.
После ослобођења сам био председник месног одбора села Текије. Тешко време, сиротиња, принудни откуп, жене остале без људи, куће без домаћина. Ништа се нема, а све би се тело.
Нажалос`, убрзо и ја остадо удовац.
Млад, а сам ки пањ. Мука целога села свалила се на мо`у грбину на мо`а леђа, па сваки дан све грђе.
Прође година па скоро и друга.
Сваки куј ме сретне почиње изокола да се распитује.
Јели бре Андро како ти је самем?
Ел планираш да се жениш.
Жалос за жалос, ако ти ниси ожалио жену нико није.
Ти Зору немож` да врнеш па не знам шта д` урадиш. Мањ`ко си решио д`иеш за њом.
Нађи бре нешто па како испадне.
Ћутим ја ал` ако` ћемо право поче` да размишљам.
Један дан, недеља, леп летњи.
Време тијо ки поручено зашта` оћеш. Уђануо сам точак и пош`о на доњи пијац да нешто купим а можда и уочим неко женче које би ми одговарло. Већ сам радио у комбинат и добио неку кућицу на Прештип`, у круг комбината.
Рат учинио сво`е.
Дош`о сам на пијац а он се црни ки да су задушнице.
`Де погле`ш `ел црнина `ел сам црно марамче.
Ретко се види нешто карирано, а ја знам да тема женама што дошле у шарено ништа не фали, а поготово не чо`ек.
Оне дошле да се помере, да се мрдну од човека, да га не гле`у и да уберу неки абер па да после вућунаре, да проносе по селу, као: „Јели мори, замисли шта сам јучер чула на пијац.“
Ма дал је могуће? Немо` да причаш
Јас очију ми.
Ко би то мори реко?
И тако даље.
Пошо сам од тезге до тезге ка` нешто купујем а све загледам оне у црнину и глем баш дал ју и колико избледела, `ел од тога колико знам зависило колики је жалос, дал има смисла да било шта предузимам. Тејзе де црнина нова, греота би било, било шта и да се помене.
Питам за кога си рушна, кажем сажаљевам случај, примите мо`е саучешће, д` испаднем културан па продужим даље.
Негде се мало задржим, запиткујем и процењујем дал` би можда имао неку шансу.
Продаје се свашта, компири, пасуљ, лука бели црни прази, стари, млад, ситна алева паприка венчара туцана у ступу, јаја, кокошке, моравска риба, проино, пченично, јарма, свашта.
Чини ми се нема шта нема.
Шта ти душа `оће, сам паре.
Чујем ја онако издаље нека снајка нуди некога. Виче „пробај ову мо`у, ако ти се не свиђа пробај њојну“, а све тазе, домаће, видела ми моега.
Питам ја једну стареу жену, која ми била најближа:
Јели велим, кака је ово заклетва па да се заклињем и ја, `ел ја кад кажем часна реч нико ми не верује, а ако би реко бога ми још горе, зато што знаду да сам комуниста? Вели она, то значи очију ми, ал не би ти саветовала да се тако ти заклињеш, јер кад би ти реко „видела ми моега“ може да те нека погрешно разуме па да те нагрди.
Најбоље ти је благо мене да не лажеш а да се не заклињеш па куј верује нека верује, а куј неће не мора.
И тако идем ја полако од тезге до тезге гле`м ја њи ал гле`у и оне мене.
По нека видим, досадило ју да се премешћа с ноге на ногу, да цупка и да вали сво`у робу и да се заклиње и убеђује. Дала би пошта зашта, сам да више не ћути у пијац, ел да врће код куће, па јутре опет.
Јово наново.
А углавном се на пијац долазило пешки.
Све се носило на леђа `ел преко рамена на обрамку и то по десетину петна`естак кила, и пешачило исто толико километара,
У сваком случају запазио сам ја две-три које би дошле у обзир и ја би дошо следеће недеље да пробам да нешто утаначим с неку од њи`. Помислио сам већ да купим то што сам тео па дием код куће, кад се однекуд из чиста мира сјатише неки облаци.
Састави се небо и земља. Не смеш да погле`ш гор`. Коврља`у се примичу једни и други па се удаље, па се опет врну ки да ће се би`у. Црни ки чивит. Ки да се смрче усред подне, развидели се кад сину муње, а оне се укршћу ки да се мачују. Све личи на почетак смака света. Дуну неки `ладан ветар од Мораве, помисли ја мора‚ да`е негде убио град.

Поче да прокапиње, прсну нека капка, крупна. Чинило се ки да ће провала облака, ал ова што пушћа кишу, нешто се ка скањера премишља.
Загрме од преко Мораве из правца Крушевице, па све ближе.
Додуше нама никад није отуд долазила киша, ал` куј зна и онако се све избутало, и време и људи па се никад не зна шта ће кад ће и одакле ће. Пијац поче да се растура, ки да неки даде знак за узбуну. Оне жене узимљу шта довате, и свое и туђе. Деру се једна на другу прескачу једна другу, грде ране с лајне, ки да се не зну, ки да се никад нису виделе. Тако ти`е то кад дође стани пани и спашавај се куј може. Нема ту ни род ни помози бог. Нико никога не гле па да му`е из ока испао. Ел га оставља ел ће га прегази сам сво`е дупе да спаси.
Склони се поднеку стре`у. Наслонио сам точак на неке ишчевиљене тарабе, кад однекуд ки да поред мене ниче, створи се неко женче. Онако омање.
Мршаво ки шиљеже
У црнину, ситно а лепушкасто.
Вели, јел могу молим те да станем ту код тебе? Изгледа ки да ће киша.
Аха реко изгледа.
Стани море слободно.
Богами могло би да се деси и да потраје, а ја онда бог да ме убије ако би знала `дећу и како ћу.
Ако задоцним дома, боље да не долазим, да рипим у Мораву ел под воз.
Одједан ма` сину од Мораве, раздани се ки да се упали лампа, па кад груну ки да паде бомба негде доле код индустрије. Испод пруге.
Помисли изгинусмо.
Она се примиче уз мене, готово се припи.
Ја реко ће опет, оно ништа.
Прође бога ми
скоро петнаестак минута. Загрме још једанпут слабо, ал` довољно да се оно још више набије уз мене, приљуби.

Почеу облаци да се разилазе, ки по команде.
Развидели се и опет грану сунце.
Глем ја, она се не измиче.
Нешто ју се изгледа угодило, `ел је стра да не пукне из ведро небо, приљубила се па не мрда ки укопана.
А и ја осети неку врућину у малем стомаку.
Прође ми кроз памет, ма ово мора нешто да значи? Поче да се распитујем, да ви`м шта је у питање и да ви`м дали је причљива
Одмерио сам се мало по висине. Видим да ми што би рекли томан. Мало ситна, онако наручита баш ки за мене. Нисам дангубио, но сам одма` кренуо у напад ки што већ умем.
Одакле си, д извинеш?
Из Гавеза, вели.! Немо се извињаваш, нема потребе.
А што те стра` д`иеш код куће ако задоцниш, да није од човека? Направи се невеш.`
Ма, јок нем` човека. Чо`ек ми погин`о, ал имам свекрву гадну, па свој бес искаљуе на мене ки да сам ја нешто крива.
Једва чека да ми нешто загуљу`е, д` извинеш, да звоца и закуреће.
Шта ћеш велим, од судбине немож се утекне.
И ја сам таке среће, сам још грђе. Ја додуше немам куј да ми загуљуе, а то је још црње и грђе.
И ја нем` другарицу.
Умрела ми жена чини ми се сам што смо се узели, а ја остадо сам ки пањ.
Чо`ек сам није за ништа.
Ћути она, не прекида ме, осетила да се дешава нешто важно.
Наставио сам ја, а све дркћем ки прут. Ни у рату нисам тако дрктао о` стра. Стрептим на шта ће ово д`искочи.
Можда је ова грмљавина и ова` гром усред лета нека прикажња, нека судбина и мо`а и тво`а?
Једва изусти.
Можда, рече.
Сину ми кроз памет, крени Андро сад `ел никад.
Па ки с неба па у ребра.
`Ти ајд`, ако те толико стра д`иеш код тво`е куће пођи с моном код мо`е
`Оћу, вели.
Ки из пушке.
Учини ми се да још нисам ни завршио кад она рече `оћу, и не би ми баш све једно, ал` помислио сам, она очигледно нашла спас, а и мене добро дошло.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 30. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/svedok-jedne-price-miroslav-zivanovic/

Јасмина Димитријевић – Промоција у Крушевачком позоришту

У Крушевачком позоришту је 25.12. 2021. године, у организацији аутора књига, одржана (четврта по реду) промоција 2 књиге: „ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА“ Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић u издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и „ДИВЉАКУША“ Јасмнине Димитријевић.

Ево да у опису промоције парафразирам најаву за овај догађај коју је ауторка Јасмина Димитријевић поставила на свом Фејсбук профилу и да Вам покажем слике које је сликао Градимир Града Карајовић.
„Моји најдражи гости били су деца из материјално угрожених породица, међу којима су и деца са посебним потребама. Потрудила сам се да им ово буде незаборавно вече, а за успомену су добили сликовницу ДИВЉАКУША и мале поклончиће.

А да направим ову чаролију помогли су ми драги пријатељи:

  • Даница Димитријевић Петровић, млада поетеса из Крушевца, заступљена у мојој збирци;
  • Лидија Ужаревић, професорка глуме у КЦК, која је са својом глумачком екипом представила ДИВЉАКУШУ;
  • Светлана Ђурђевић, подпредседник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и врсни песник;
  • Здравко Одорчић, оснивач песничког удружења „Култура снова“ из Загреба – Хрватска;
  • Ока Пазанин, песникиња из Сплита – Хрватска;
  • Зорица Станковић, песникиња и велики светски хуманитарац из Ниша;
  • Љиљана Тамбурић, песникиња из Крушевца;
  • Драгана Марковић, дечји песник и сликар из Крушевца;
  • Весна Михајловић, песникиња из Крушевца;
  • Града Карајовић песник из Крушевца; и на самом крају
  • Мирко Стојадиновић песник духовне поезије и сликар из Крушевца и моја највећа подршка.“

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 12. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/jasmina-dimitrijevic-promocija-u-krusevackom-pozoristu/

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 17. – Биоскоп „Крушевац“ 22.12.2021. у 12:00

У Биоскопу Крушевац, 22.12.2021. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац, одржана је промоција часописа ПоезијаСРБ број 17. чију је штампу омогућио Град Крушевац. Програм промоције су водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О часопису је говорио Драгојло Јовић. У програму промоције наступили су: Драгојло Јовић, Светлана Ћурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирко Стојадиновић, Даница Гвозденовић, Јелена Ђорђевић, Јована Живковић, Даница Димитријевић Петровић, Данијела Јевремовић, Слађана Бундало, Михајло Ћирковић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Данијела Булатовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Љиљана Тамбурић, Милосав Ђукић Ђука, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Братислав Спасојевић, Др Раде Биочанин, Синиша Максимовић, и Мирослава Смиљанић. За музички тренутак био је задужен Градимир Карајовић, а за техничку подршку Бранко Симић из Културног центра Крушевац. Погледајте фотографије и видео запис догађаја и уживајте.

DRUGI PIŠU: RTK KRUŠEVAC

U organizaciji Kulturnog centra Kruševac i Udruženja pesnika Srbije u bioskopu Kruševac danas je predstavljen novi, sedamnaesti po redu časopis za poeziju Poezija SRB.

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ БРОЈ 17. УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ – ПОЕЗИЈА СРБ СА СЕДИШТЕМ У КРУШЕВЦУ

Поштовани пријатељи лепе писане речи,

*Добро дошли на промоцију још једног у низу часописа Удружења песника Србије ПЕЗИЈАСРБ са седиштем у Крушевцу. Овај, седамнаести по реду, часопис завређује посебну пажњу из више разлога:

  1. Својим садржајем и квалитетом превазилази претходне, што је и циљ сваког ствараоца и уређивача;
  2. Садржај је многослојан јер у њему има места за сваку писану реч чланова удружења и оних који нису чланови, али су у овом Удружењу препознали место и простор где могу отворити душу и преко папира поделити своја осећања и промишљања са другима;
  3. Посебно место уредништво часописа посвећује писању наших колега писаца који више нису међу живима;
  4. Позивам Вас да минутом ћутања одамо пошту нашим пријатељима који више нису међу живима: Мирославу Мићи Живановићу, Далибору Ђокићу, Елеонори Лутхандер, Ратку Тодосијевићу, Бори Благојевићу, Ненаду Живковићу, Милки Ижигон, Жики Стојковићу… Слава им и хвала што су дали огроман допринос стваралаштву у култури. Памтиће их људи и време јер су иза себе оставили квалитет и аутентичност.
  5. У часопису је заступљено 120 аутора
  6. Број објављених песама у часопису је 210 што је импозантна бројка;
  7. Резлултати међународног конкурса „Стихољубље“ с правом се налазе на првим странама часописа са објављеним песмама победника и свих награђених песама;
  8. Као посебно место на 26 страни часописа издваја се Епитаф Љубиши Бати Ђидићу, који је написао сада почивши Мића Живановић. Ја сам са великом пажњом прочитао неколико пута и топло вам препоручујем;
  9. Афористичари су као и увек с правом нашли себи место у часопису, и са 84 афоризма од петорице аутора, часопис добија на квалитету. Да не би смо били предмет њиховог врцавог и дубоко промишљеног писања ја их посебно поздрављам са жељом да им оштрица оловке и ума никада не отупи.

И коначно, о квалитету и овог часописа оцену ће дати читаоци и посетиоци сајта Удружења, али је чињеница да је ово Удружење на добром путу и да својим радом, за објективне, даје огроман допринос културном стваралаштву нашег града, али Бога ми и много, много шире.

Шта год други мислили, ја морам да истакнем огроман рад и труд Председника удружења, који 95% процентно вуче рад и активност Удружења. На томе му посебно хвала, а другима позив да му мало више помажемо. Свако у границама својих могућности.

Хвала на стрпљењу и слушању. Желим вам добро здравље и срећну Нову годину.

Драгојло Јовић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 35. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/caopis-poezijasrb/promocija-casopisa-poezijasrb-broj-17-bioskop-krusevac-22-12-2021-u-1200/

СВОЈНОВО 2021.

ИЗВОР: КУРИР

Овај чланак прочитало је 16. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/svojnovo-2021/

Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. – 13. 7.2021.

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 16. промовисали смо 13. 7. 2021. године у 19:00 сати на ЛЕТЊОЈ ПОЗОРНИЦИ Културно просветне заједнице (сада Културног центра Крушевац) у улици Мајке Југовића 12. Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

У програму промоције учествовали су: Јелена Ђорђевић (говорила поезију Миће Живановића – ДАН ПОСЛЕ), Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Саша Милетић, Дејан Петровић Кенац, Милан Марковић Лака, Слађана Бундало, Анта Џамић, Лидија Бјелица, Љиљана Тамбурић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Александар Дрндаревић Сингер, Живојин Манојловић, Мирко Стојадиновић, Зора Митровић, Раде Биочанин, Весна Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.

Погледајте како је то било.

Часопис можете преузети у пдф-ус бесплатноDOWNLOAD

Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 14. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/caopis-poezijasrb/promocija-casopisa-za-poeziju-poezijasrb-broj-16-13-7-2021/

Преузмите часопис ПоезијаСРБ број 17.

Поштовани посетиоци, драги песници,
У прилици смо да Вам представимо коначну верзију новог часописа ПоезијаСРБ број 17. Часопис је одштампан и промовисаћемо га, највероватније 24.12.2021. године у Културном центру Крушевац. Погледајте месечни програм КЦК за децембар 2021. Пишите нам како Вам се допада часопис  на мејл: pesnik@poezija.rs


Ово су слике Првослава Пендића Пенде на корицама часописа

Преузмите бесплатно часопис ПоезијаСРБ број 17.
Download

Часопис је изашао из штампе половином новембра 2021. Од сада можете слати своје радове за часопис ПоезијаСРБ број 18.

Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број 18. часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију и место у коме живите и стварате, најкасније до 1. маја 2022. године.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 883. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/caopis-poezijasrb/preuzmite-radnu-verziju-casopisa-poezijasrb-broj-17/

КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2013.

И остаће записано, да су сликари сликали, песници говорили своју поезију, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотама Козника и дахом српске историје и традиције, која је у кљуну козничких орлова доносила надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији.  Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…

Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је 09.08.2013. године по 15 пут окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2013*. Ове године на манифестацији је представљена књига ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА,  Удружења песника Србије – Поезија СРБ. Поезију из књиге су говорили: Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Вељко
Стамболија. У наставку је представљена и књига Горана Минића ОЧИ ПУНЕ  НЕСАНИЦЕ и књига Аранђела Раке Јеличића КОПАНИК, а представили су се и песници из Прокупља окупљени око часописа ТОК.

Организатор и ове манифестације је био Центар за културне делатности и библиотекарство општине Брус, а манифестацији је отворио Алексић Раде – директор Центра за културне делатности и библиотекарство општине Брус у својству организатора.


Манифестацију је отворио Алексић Раде – директор Центра за културне делатности и библиотекарство општине Брус

Љубиша Бата Ђидић – идејни творац манифестације

Далибор Ђокић Ђоле

Љубодраг Обрадовић

Мирослав Мића Живановић

Вељко Стамболија

Горан Минић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 8. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/kozniku-u-pohode-2013/