МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2010.

Трећу годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 05.09.2010. године, реализована је јединствена песничко-културна манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац Др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују Културни центар Крушевац, Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода.

На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, учествовали су песници: Љубиша Бата Ђидић, Драган Јовановић-Данилов, Љубодраг Обрадовић,  Борислав Благојевић, Јелена Протић-Петронијевић, Верољуб Вукашиновић, Радивоје Миладиновић Пацко, Александар Дрндаревић Сингер, Небојша Лапчевић и други…

Наравно, поред песника ту су били и акдемски вајари и сликари који су реализовали СИМПОЗИЈУМ ВАЈАРА И СЛИКАРА *РАДЕ БОРОВИЋ*, као и врсни музичари, тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив… Па изволите, погледајте детаље и уживајте…

 

Радивоје Миладиновић Пацко

ОДА ВОДИ

Оно што је ваздух, животна ведрина,
Оно што је вино крв Божијег Сина,
Оно што је воће извор сваке сласти;
То је извор вода љубави и страсти.
Вода је богатство сјајније од злата.
Вода је дар неба: награда и плата.
Вода је крштеље и знамеља разна;
То је све на свету: награда и казна.
Извориште душе у сузи се скрива
И крв кроз срце светом водом плива.
На извору живом и црква се зида,
Јер вода је Живот, флуид свих флуида. 

Радивоје Пацко Миладиновић
На Госпојину 2008 год.


Sa simpozijuma vajara i slikara *RADE BOROVIĆ*

Овај чланак прочитало је 21. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/moravski-carostavnik/3496/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2011.

у Белој Води 4. 9.2011. године, на скели укотвљеној на Западној Морави одржана је по четврти пут манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК*, ове године под  радним насловом *БАРКА КАО БАЈКА*. Програм у организацији КУД-а *Ратко Јовановић*, Месне Заједнице и Вукове задужбине у Белој Води и Културног центра Крушевац је ове године конципиран и изведен у три дела:

* СИМПОЗИЈУМ ВАЈАРА И СЛИКАРА *РАДЕ БОРОВИЋ* у коме су учествовали: Петар Ђуза – академски сликар, Зоран Рајковић – академски сликар, Велибор Лазаревић, Раде Јовановић и Драгиша Обрадовић.
* ОД ИЗВОРА ПИСМЕНОСТИ ДО ИЗВОРА ЖИВОТА И ВЕНЧАЊЕ ВОДЕ – Стихове говорили Милош Милошевић – Шика, Љубодраг Обрадовић, Раша Попов, Љубица Вуков Давчик, Јован Михајило и Мића Живановић.
* БАРКА КАО БАЈКА – Стихове говорили Милош Милошевић – Шика, Љубодраг Обрадовић, Раша Попов, Љубица Вуков Давчик, Јован Михајило, Мића Живановић, Љубиша Бата Ђидић, Момир Драгићевић и Живота Трифуновић, а у музичком делу наступили: Саша Николић – тенор, Јована Јефтић – виолина, Душан Сврзић – хармоника, Мића Живановић – соло певач и вокал Сања Максимовић…


Раша Попов на Моравском Цароставнику 2011

*МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* је запловио на свој пут узлета на културно небо Србије и у срца заљубљеника поезије први пут 31.08.2008. године када је у Белој Води одржана ова јединствена књижевна колонија у организацији КУД-а *Ратко Јовановић*, Месне Заједнице и Вукове задужбине у Белој Води. Наредне 2009. године Културни центар Крушевац је у овој манифестацији препознао сав занос који из ње исијава и прикључио јој се, као суорганизатор и скромни донатор овог надасве вредног пројекта, са надом да ће пројекат трајати и дочекати, много јубилеја… и 10-то годишњица…

Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком, свакако је јединствено у Србији.

Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који тече, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, виолинисти … и сви други учесници и гости, добар су знак да идеја коју је осмислио Велибор Лазаревић, (а у самој реализацији имао и има помоћ од многих занесењака који верују у значај који Бела Вода има на културном небу Србије и света), доноси још један приступ пун лепоте и садржаја који ће трајати као и БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА…


Zajednika slika učesnika manifestacije MORAVSKI CAROSTAVNIK


Miloš Milošević Šika


Ljubodrag Obradović

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 3. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/moravski-carostavnik/moravski-carostavnik-2011/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2012.

Пету годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 09.09.2012. године, реализована је јединствена песничко-културна манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац Др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују Културни центар Крушевац, Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода.

На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, учествовали су песници: Јован Михајило из Новог Сада, Љубица Вуков Давчик из Суботице, Светлана Биорац-Матић и Србобран Матић из Алексинца, Слободан Ивановић и Лјиљана Ивановић из Параћина, Милица Марковић, Радошин Зајић и Милош Милошевић Шика из Трстеника и Љубодраг Обрадовић, Никола Стојановић, Мића Живановић, Томислав Симић и Братислав Спасојевић из Крушевца.

Наравно, поред песника ту су били и врсни музичари из Средње музичке школе из Крушевца Душан Сврзић и Душан Драгутиновућ и певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић , тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив… Па изволите, погледајте детаље, прочитајте синопсос који су написали др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић и уживајте…

 


За почетак венчање воде… на Беловодској чесми …

Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 4. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/moravski-carostavnik/moravski-carostavnik-2012/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2013.



  • Марија и Ана Стојаковић – Песма МАМА Радојке Живковић 

    Шесту годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 07.09.2013. године, реализована је јединствена песничко-културна манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују Културни центар Крушевац, Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода. Програм су осмислили и релизовали др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић и Братислав Спсојевић. На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, виђени су следећи садржаји:

    * Братислав Спасојевић је *Камен живота* предао Томиславу Симићу, који ће наредне године бринути да вода на Беловодској чесми тече и буде извор живота;
    * Песникиње и песници: Зорица Арсић-Мандарић – Београд, Љиљана Ивановић – Параћин, Светлана Ђурђевић – Крушевац, Милијана Голубовић Мика – Ужице, Зорица Станковић – Ниш и Данило Банзић – Ћуприја, говорили су своје песме о води на Беловодској чесми;
    * Зорица Арсић Мандарић Мандарић говорила је на скели, укотвљеној на сред Мораве своју беседу о води;
    * Јелена Протић-Петронијевић и др Велибор Лазаревић представили су књигу *МУЗИЧКИ РОДОСЛОВ* коју је објавио Културни центар Крушевац, која говори о породици Радојке и Тинета Живковића, а томе су им помогле припаднице породице: Марија Стојаковић (виолина – вокални солиста) и Ана Стојаковић (гитара);
    * Своју поезију говорили су песници и песникиње: Љиљана Ивановић – Параћин, Светлана Ђурђевић – Крушевац, Милијана Голубовић Мика – Ужице, Зорица Станковић – Ниш, Данило Банзић – Ћуприја, Горјана Ана – Београд – Поета, Душан Живковић – Београд – Поета, Вељко Стамболија -Крушевац, Никола Корица – Београд, Слободан Ивановић – Параћин, Радмила Милојевић – Параћин, Јована Пантић – Јасика – Крушевац, Слободан Јовановић – Ћуприја, Данило Банзић – Ћуприја, Томислав Марјановић – Ћуприја, Мића Живановић – Крушевац, Томислав Симић – Крушевац, Братислав Спасојевић – Коњух, Крушевац и Љубодраг Обрадовић – Треботин – Крушевац;
    * Наравно, поред песника наступили су и: књижевник Гордана Влаховић из Крушевца, афористичар Ивко Михајловић из Крушевца, врсни музичари: Горан Арсић, професор хармонике из Средње музичке шкoлe из Крушевца, Марија Стојаковић (виолина – вокални солиста) и Ана Стојаковић (гитара), Радован Николић (вокални солиста), Горјана Ана – Београд (вокални солиста) и Етно група Беловодске виле, тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив…

    Па изволите, погледајте детаље, прочитајте синопсос који су написали др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић и уживајте…


Зорица Арсић-Мандарић, говори своју беседу о води
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 15. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/moravski-carostavnik/moravski-carostavnik-2013/

ПРЕМИЈЕРА „СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2021.“ – Видео и резултати гласања жирија и посетилаца сајта

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 48. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/stiholjublje-poezijasrb/stiholjublje-poezijasrb-2021/

Руско срце у Српској земљи – Св. Роман 2021.

 

У Манастиру Св. Роман одржана је 2. 9.2021. године по тринаести пут поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатор манифестације билу су: Друштво српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* из Крушевца и Удружење Козака Србије „Православље“ у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и управом манастира Св. Роман.

И овога пута, због стицаја околности било је то окупљање песника у мањем броју, а стихове су казивали песници из Крушевца: Томислав Симић Калпачки, Светлана Ђурђевић, Милосав Ђукић Ђука и Градимир Града Карајовић. Програму су присуствовали представници Руске Амбасаде из Београда, представници манастира Св. Роман и Бобан Дашић, комерцијални директо штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање.

Овај чланак прочитало је 36. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/rusko-srce-u-srpskoj-zemlji-sv-roman-2021/

Елеонора Лутхандер – Ма где била, ја сам Крушевљанка


Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу

 

Дођи на књижевно вече, није важно у колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи, снађи се накако, провјери. Видимо се.Овако некако, или слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима фасцинира вјерне поклонике.Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће, само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од ироније и самоироније.

 “Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.“

 

Елеонора новинарску досјетку да “оно што није објављено у Политици није се ни догодило“, преобликује у рефлексивне стихове о непостојању и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али и поред тога она зна “да пасош не чини човјека“, па макар био и шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.

“Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
Уз пар ћушки
међу ногама
чувај Ело тело“

 

Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора, искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански стид и тобожњи срам у стилу “а шта ће рећи комшије“. У браку између лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров оваквим друштвеним појавама.

И кад пјева о љубави, ова српска пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.

“Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе“

 

Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица, печено пиле… и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се он сусреће и суочава.

© Вељко Стамболија, 2015. Крушевац

 

 

ЧЕТВРТА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 19.01.2015. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА. Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Елеонора Лутхандер.

 

ДРУГИ ПИШУ – НЕДЕЉНИК ГРАД – 02. March 2009. g. @ 23:32:37

Шведско српска песникиња Елеонора Лутхандер, у посети свом родном граду

Ма где била, ја сам Крушевљанка

Елеонора Лутхандер коју Швеђани „потписују“ као своју песникињу, успела је, кроз поезију, да представи српски народ широм Скандинавије. Ова талентована и, за нашу средину, помало екцентрична песникиња, посетила је, после тридесет година, свој родни град.

Када је гостујући недавно на песничкој вечери „Носталгија“ у Културном центру Крушевац кренула да „игра“ своју поезију, публика је, након првобитне затечености, наградила дугим и бурним аплаузом. Мало ко је очекивао да ће ова дама (са видним вишком килограма које врло елегантно носи) након поздравне речи устати и (са гипкошћу на којој би јој и гимнастичари позавидели) крајње необично прочитати своје стихове. У неколико минута, била је и „горе и доле“, и „лево и десно“.

ПОЕЗИЈА КРОЗ ГОВОР ТЕЛА

– Прво, трудим се да публику не замарам дуже од три до седам минута, јер све што преко тога траје, доведе вас у ситуацију да вас више нико не слуша.Овакав начин извођења поезије, кроз реч и покрет, је нешто што у Србији до сада није виђено, а што је у Шведској, прави хит. Циљ је, заправо, да се поезија из једног пасивног стања подигне на један забавни, естрадни ниво, па и да се и најозбиљније поетске теме, оне које изазивају сузе, могу рећи кроз одређене покрете. Ја сам и организатор оваквих поетских вечери, на последњој коју сам организовала гости су били шведски политичари и фински министар културе – каже Елеонора Лутхандер.

Елеонора објашњава да су овакве необичне поетске вечери такмичарског карактера, што додатно подиже адреналин и публици (која је, уједно, и жири) и онима који се такмиче. Са „Поетским закуцавањем“ (како се ове песничке вечери називају), „заразила“ се читава Шведска – од Шведског парламента до вртића, преко библиотека, кафана, гаража…

– У Шведској сам научила да вам ништа није „дато“ и да за све, па и за поезију, морате да се изборите. Наравно, и тамо постоје неки „елитни путеви“ који су некоме априори дати. Ја сам морала да почнем од почетка, да потпуно „огољена“ станем на сцену. Пре десет година нисам умела ни микрофон да држим. Сада, потпуно владам сценом, упорном вежбом сам учврстила мишиће и, што је најважније, научила сам да се не стидим свог тела. Да сам одмах ушла у Нобелову библиотеку, вероватно бих одмах и села и ништа од овога, на шта сам данас јако поносна, никада не бих постигла – објашњава Елеонора.

ПРОМОЦИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА

Елеонора се прво (кроз бројне издате књиге поезије и још много тога) изборила за „добар глас“ да би, као неко ко је цењен у Шведској, покушала и успела и да у читавој Скандинавији промовише српске песнике.

– После 30 година проведених у Шведској, вратила сам се у Србију, где сам, између осталог, добила и прегршт песничких књига. Нисам их могла све понети авионом при повратку у Стокхолом, па сам их превела на шведски језик, по једну од сваког песника. Било је ту од великих српских песника, па до чак песме коју је написала једна сељанка која суботом продаје кајмак на Каленића пијаци. Тако је и настала чувена антологија српске поезије „Поезију ће сви писати“, са 160 песама различитих аутора. Књига је објављена у електронском облику (на њњњ. серум. ну), на насловној страници је Серумове електронске књиге. Користи је 290 библиотека широм Скандинавије, а могу је преузети и све светске библиотеке. Ето, представљени смо као песнички народ, а Томас Линдблад, издавач прве електронске издавачке куће у Шведској, први је и који је у овој земљи представио српске песнике – каже Елеонора Л. и додаје да је то само почетак у промовисању српског народа кроз поезију.

ПЕСНИКИЊА ОД ТРИНАЕСТЕ

Иако је завршила Економски факултет, највећа љубав јој је била и остала поезија. Пише од своје тринаесте године, а до сада је објавила пет збирки поезије на шведском, пет песничких књига на српском, једну тројезичну шведско-српску-енглеску сликовницу хаику стихова и оригами цветова „Икебана“ и четири електронске књиге. Уврштена је у Нобелову библиотеку са књигом „Диктограм“, бави се естрадном поезијом, учествује на шведским првенствима у „Поетским закуцавањима“, као и хаику-оригами перформансима. Она је и члан Удружења шведских књижевника (од 1996 г.) и Удружења књижевника Србије (од 2004.г.) а добитник је и Златне кациге Културно просветне заједнице за 2007. Елеонорина поезија превођена је на енглески, холандски, персијски, турски…

Елеонора је обишла готово цео свет, за себе каже да „није само умрлица, већ и биографија“, поносна је на свој рад и на своју децу која имају своје животе, али се неретко укључе и у њену причу. Из хотела, у коме је провела два дана јер рођака у Крушевцу нема, упутила се у Подгорицу, позвана да као песникиња гостује и постане члан њиховог Удружења књижевника. Желела би да ускоро поново посети свој родни град јер, како сама каже, „можда сам ја за Швеђане тамо негде рођена, али ја добро знам, а тако и пише у мом пасошу, да моје место рођења има име и да се зове Крушевац“.

Д. Павловић

ПРИЈАТЕЉСТВО СА АРСЕНОМ ДЕДИЋЕМ

Елеонора је део ратних година провела на Хвару и била једина српска песникиња која је у том периоду штампана у Хрватској. Иза ње су стали Арсен Дедић и Тонко Маројевић, који је, усред рата писао рецензију у Слободној Далмацију, без обзира на то што се Елеонора све време боравка на Хвару изјашњавала као српска песникиња. Круна пријатељства са Арсеном Дедићем је његова жеља и обећање да ће углазбити песму „Бољи људи“ из њене најновије збирке „Медовина“, коју му је Елеонора, иначе, посветила.

ПО МАЈЦИ – РУСКА ПЛЕМКИЊА

Елеонора Лутхандер рођена је 1954.г. у Крушевцу, у породици Дамјановић. Црногорског је порекла по оцу Светозару, а по мајци Валентини, руска племкиња. Након завршеног Економског факултета у Београду, одлази у Шведску, где је удаје за шведског новинара Пера Лутхандера, са којим има двоје одрасле деце, Александру и Амадеуса. Сада живи у Стохолому и Београду.

БОЉИ ЉУДИ

Арсену Дедићу

Сад кад више нијесмо млади
Тек сада смо слободни и луди
Сада знамо како се то ради
Тек сада смо бољи људи.

Сад кад смо уморни и сиви
И све нам се црно пише
Тек сада знамо да смо живи
И да нам не могу ништа више.

Сад кад више нијесмо лијепи
У себи носимо праву љепоту
Слабо видимо ал нијесмо слијепи
чувамо снагу за доброту.

Елеонора Лутхандер

Објављено у недељнику ГРАД

ДВЕ ПРОМОЦИЈЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Елеонора и Александра Лутхандер

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, као прву промоцију у новој 2015-тој години, организовало је 19.01.2015 у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију стваралаштва Александре и Елеоноре Лутхандер. Алексндра Лутхандер је промовисала две књиге о Бергману: „БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН“ и „БЕРГМАН И ЖЕНЕ“. И Елеонора Лутхандер је промомовисала две своје књиге: „ДУБАИ ХАИКУ“ и „ИКЕБАНА“. О њихом стваралаштву говориле су највише саме ауторке, а мало су им припомогли Вељко Стамболија – крушевачки песник и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. За музику и тон бринуо је Ненад Голубовић Голуб. Било је то једно посебно и интересантно вече, па Вас позивимо да прегледате репортажу коју смо за Вас припремили… Уживајте!

Александра Лутхандер

Елеонора Лутхандер


Елеонора Лутхандер, Љубодраг Обрадовић, Александра Лутхандер и Светлана Ђурђевић

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ


Немој да ти ја дођем
да те оживим!

Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
у инат мени
и Његош се одселио…

Тужић́у те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!

Незасити китови
гутају твоје
протеинске

стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин

Писати, писати,
писати…


Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за
Интернет

као жвака
ма тражиц́у од Гугла
да те скроз избрише
ургирац́у да те
Википедиа

прогласи живим
а Хаг невиним

Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ц́еш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне
пензије?


Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична
оловка

ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш,
пишеш…


© Елеонора Лутхандер

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 29. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/omaz/eleonora-luthander-ma-gde-bila-ja-sam-krusevljanka/

Промоција књиге Лидије Бјелице ИЗ ДУШЕ


Заљубљеник у поезију, Лидија Бјелица, рођена 1974. године у Крушевцу, од мајке Слободанке и оца Миломира Шљивића.. Похађала ОШ „ Јован Поповић“ у којој и ради. Завршила ПМФ у Приштини, одсек за географију. Мајка троје дивне деце, који подржавају њено писање, смире се на тренутно утишавање док песме куљају, бодре и воле. Збирке издаје на молбу својих колега и пријатеља који желе њену писану реч овековечену на папиру, сређену и спаковану по њеном нахођењу. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

ПРОШЛО ВРЕМЕ

Недостају ми стари
Нанини чепари,
Што пелцера су пуни
Па се њима хвали.

Није било неко
За изложбу цвеће,
Ал одавало је пуно
Љубави и среће!

Имало се мало,
Трошило још мање,
Гледало се своје
И туђе имање.

Свако ти помогне
Кад помоћ ти треба,
Дужност ти је да даш
Само комад ‘леба.

Орила се песма
Копача,косача,
Није их надјачала
Ни песма берача.

Увече кад дођу
Уморни из њиве,
Жене одмах крену
Чепаре да смире.

Па доксатом крене
Босиока мирис,
Помешан с мушкатлама
Вине се у вис.

Нигде нема журбе,
Морања, ни сата,
Ал се завршавало
До првога мрака.

Зато ми недостаје
То прошло време,
Викендом тамо
Ранч одведе мене!

ЗВЕЗДЕ

Подигни руку
Додирни звезде.

Јел видиш како Месец везе,
Златним словима
По небу ведром,
Језа ме прође целим телом.

За заљубљене он сад пише,
Поруке неме,
Да не уздише онај што сам је
Ове ноћи,
Јер вољена особа неће доћи.

Ми нисмо сами
Имамо нас,
У нама налазимо
Љубавни спас.

Подигни руку,
Додирни звезде,
Упали још неку – већу срећу,
целу бих ноћ да их гледам,
загрљају твом да се предам

© Лидија Бјелица Шљивић

О КЊИЗИ ИЗ ДУШЕ Лидије Бјелице Шљивић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 20. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-lidije-bjelice-iz-duse/

Промоција стваралаштва Милана Марковића Лаке

У Белој сали КЦК у Крушевцу 25.08.2021. године одржана је промоција 3 књиге Милана Марковића Лаке, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Промовисане су књиге: 55.Гранични батаљон, Ђенерал Раденовић и Песнички времеплов. У промоцији су учествовали: Ненад Соколовић – директор Историјског архива Крушевац, Вукашин Раденовић – капитан Жандармерије, Светлана Ђурђевић – ПоезијаСРБ, Градимир Карајовић – ПоезијаСРБ, Данијела Нела Јевремовић – ПоезијаСРБ, Невена Татић Карајовић – ПоезијаСРБ и Милан Марковић – аутор књиге. Програм је водила и уредила Јелена Ђорђевић – Пи-Ар Културног центра Крушевац.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 18. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-stvaralastva-milana-markovica-lake/

ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА 2021. – Макрешане

У порти Цркве Св. Илија у Макрешану, 19.08.2021. године, изведен је по 10 пут (јубиларан) богат културно-уметнички програм под називом ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА – МАКРЕШАНЕ 2021. у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму су поред домаћина КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана наступили су и гости из Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Саша Милетић, Градимир Карајовић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Бата Костадинов, Олга Раденковић, Мирко Стојадиновић и Радован Стевановић. Програм су својом музиком оплеменили Драган Живановић – хармоникаш и фрулаши, гости овог програма… Програм су осмислили: Радован Стевановић Мрки и Мирко Стојадиновић, а за техничку реализацију програма био је задужен Бранко Симић, шеф технике Културног центра Крушевац. Слике и видео је снимио Градимир Карајовић, а обрадио их је и поставио на Facebook i YouTube Љубодраг Обрадовић…

Slike na Fejsu

 

Овај чланак прочитало је 29. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/preobrazenjska-blagodarnica/preobrazenjska-blagodarnica-2021-makresane/