maj 24

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић

Видео снимак Љубодраг ОБрадовић

Видео снимак Славиша Паунковић

У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 30. 5.2025. године у 18:00 часова одржана је промоција 17 књиге Данице Рајковић “У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ”. О књизи су говорили Милисава Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности. Поезију из књиге говорили су: Даница Рајковић, Љубодраг Обрадовић, Милосав Ђукић Ђука, Сандра Миладиновић и Живота Трифуновић. У другом делу програма *Песничка сусретања ПоезијаСРБ*, своју поезију говорили су песници: Милосав Ђукић, Љубодраг Обрадовић, Сандра Миладиновић, Љиљана Тамбурић, Првослав Пендић Пенда, Милан Марковић Лака, Нада Гајић, Милош Ристић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Миодраг Глигоријевић Миган, Снежана Поповић, Даница Гвозденовић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Митар Стожинић, Љубиша Шапоњић, Марија Чворовић, Слободан Милојевић и Дамњан Живковић.  Наравно било је и музике… Свирао је на хармоници Мирослав Маринковић Којица, а вокални солисти су били Сандра Миладиновић и Љубиша Боровац. Фотографије су забележили Ђурђија Обрадовић и Живојин Манојловић а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.


Даница Рајковић

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ

Стајао је у сенци дивље трешње
и гледао како се зелени лист јавља,
Сунце је златно на небу сијало
ко да сјајем пролеће поздравља.

Љуља се капут на погуреним леђима
а ветар носи седе праменове косе,
лете лептири по зеленој трави,
топлину и радост са собом доносе.

Он је у сенци дивље трешње
кроз њега јуре бројна сећања…
Можда је све то прошло време,
али нема памћење те дилеме.

Сенка почиње полако да бледи,
јер Сунце креће на далеки пут…
Он и даље испод трешње седи,
чека Месец да изађе жут.

На трешњи заувек остаће њено име,
записано у смирај прохујалог дана,
кад му је говорила своје риме,
док су чекали да сване зора рана.

© Даница Рајковић Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 56. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/u-senci-divlje-tresnje-danica-rajkovic/

maj 10

Поезија за дан победе

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у част дана победе, 9 маја 2025. године у просторијама СПС-а у Обилићевој 30 у Крушевцу, одржало поетско-музички програм. Програм је отворио Синиша Максимовић пригодном беседом о значају облежавања дана победе и значају ,борбе против фашизма. Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ су говорили родољубиву поезију, а за музички тренутак био је задужен Мирослав Маринковић Којица. Поезију су  говорили Милосав Ђукић Ђука – преседник удружења, Драгојло Јовић, Љубодраг Обрадовић, Митар Стожинић, Боривоје Бора, Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот и Љубивоје Тодоровић. Учешће у дискусији на тему дана победе и антифашизма узели су и Боривоје Бора Видојковић, Љубивоје Тодоровић, Илија Омић и Ђорђе Весић…


Преслушајте неке од одабраних садржаја…


Синиша Максимовић

Мирослав Маринковић Којица пева песму “ПУКНИ ЗОРО”

Љубодраг Обрадовић

АКО

Ако нестане струја,
имате лампу на зиду.

Ако нестане лампа,
имате зид.

Ако нестане зид,
имате вид,
разум и слух
за време које не чека.

Ако исцури време,
имаћете ноћ
и моћ
да носите бреме,
да тражите крај.

Ако ветрови помогну
моћне тиране,
имаћемо бога уз нас.

Једном ће и нама
да сване
и нестане
копрена са очију
сунце што заклања.

Ако дојезди мир
бићемо спокојни…

© Љубодраг Обрадовић


Милосав Ђукић Ђука

СРБИНЕ

Србине, брате, .
многи те у свету омаповажавају,
али те све жене обожавају,
јер знају да си право мушко.

И кад те из свих оружја туку
и кад те стрегьају
ти дишеш и пијеш,
пушиш, веселиш се,
не пљујеш никог, .
ни претке, ни комшије.
Србине брате ти помажеш Србији,
ти рађаш и имаш децу.

Србине брате,
остави запад, јер на истоку излази сунце.
Нема света без прошлости,
а ти прошлост имаш,
на Косову су се твоји молили,
Србине брате моли се и ти.

ДУГ ДЕДОВИМА

Посвећен племену мом
што тужну прошлост има,
спомење старо гледам,
настало у рововима.

Све су шајкаче крваве,
јауци, барут
и руке промрзле,
црне мараме мајки
што немо путем пролазе.

Још по неко огњиште гори
где остадоше корени
и вера јака,
мотика мога деде
и мотике других сељака.

Кад режем колач славски
уз вино Богу се молим,
помињем мотике ваше,
куће и торове
саграђене рукама голим.

© Милосав Ђукић Ђука


Драгојло Јовић

СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА

У глибу смо земљо моја мила,
Баш као пре стотину лета,
Кад су храбри преци наши,
Бранили те од бајонета.

Где год крв је Српска пала,
Ту Заспанка цвеће ниче,
Од јунаштва предака нам,
Остале су славне приче.

Опет силе и зликовци,
У Србији жртву траже,
Опет Српске крви жедни,
Да нас сатру хоће бедни.

Колико је Српских глава,
За слободу и част пало,
Све од Крфа до Триглава,
Заспанка би цвеће цвало.

Зато Срби браћо драга,
У слози је наша снага,
Недајмо се зверињаку,
Да нам с главе скине длаку.

Кад сви мисле да је пала,
Српска деца тад се буде,
Цвет Заспанке док изниче,
Српски ратник громко кличе.

Не дамо те земљо мила,
Да ти ико ломи крила,
Цвет Заспанке и Божура,
Деци твојој снагу дају,
Да ко некад у јуришу,
освајача протерају.

Свака стопа земље ове,
Брањена је много пута,
Животима Српске деце,
све до задње капи крви,
И сад опет кад кидишу,
нит су задњи нит су први.

Нек још једном зубе сломе,
Вук, аждаја, сви кулови,
Белосветски освајачи,
Арбанаси и кољачи…

Нек из гроба свога претка,
Jезом грозном опет чују,
Србија је Света земља,
Србија је загонетка.

© Драгојло Јовић
11.11.2018.


Митар Стожинић

НЕВИДЉИВИ СТЕЛТ

Невидљиви небом плови
српска стрела га лови.
Сломила му моћна крила
у отпад га претворила
није више “НАТО” снага
моћна сила.

Дени, мајор из равнице
српском стрелом
невидљиве лови птице.
Уловио невидљивог НАТО змаја,
није више моћна зверка
него црна мртва врана.

За Буђановце српско село
сви у свету сада знају
да около невидљивог НАТО змаја
српско коло заиграли
невидљивом НАТО змају
вечни помен они дали.

Сад 19 НАТО звери и крвопија
добро знају, не може више
СВОЈОМ чизмом
српску земљу да прљају.

© Митар Стожинић

Боривоје Бора Видојковић

ЗАШТО? (одломак)

Сирене и даље јаучу јер се нека возила хитне помоћи великом брзином враћају и сусрећу друга која јуре пут Крушевца. У једном возилу препознали су Педу,Ђагија,Жућу конобара и Љубишу геометра крвавих лица.Али Педа је успео да подигне руку,да им стави до знања да су то они,да су још увек живи,али израњављени и изубијани свуда по телу.  Возило хитне помоћи се у вртлогу ротационог светла изгубило у правцу Крушевца.Дрхти земља,јечи ваздух,чини се,све пропада и нестаје. Кукњава, лелек, неразговетна вика и вриска чују се час слабије, час гласније.Тај ехо страве и ужаса испуњава бића свих, као хук неке страшне и језиве олује која разара све пред собом. Тихи ветрић као да жели да
свије сву тугу и жалост у једну једину молитву. Али узалуд. Нема повратка, нема милости ни сажаљења. Ни молитве не помажу. Не прима Милосрдни Анђео молитве. Милосрдно туче да нас поправи,да нас доведе у ред,да нам покаже шта је то за нас добро,а шта најбоље и шта је то демократија. Да ми све то схватимо и научимо за сва времена. Пристижу вести о милосрдном часу демократије који пуни санитетска возила страдалих на варваринском мосту и полако се ствара слика о том стравичном и незаборавном догађају. Хучи тужно крвава Морава пуна недужних лешева и сломљених носача моста,скупља плач и тугу преживелих и жели освету. Цвеће младости и лепоте будућности и знања осташе ту у њеном крилу да их грли и памти за вечита времена.Да целом свету казује оно што нормални ум не може никако да схвати. Да покуша да сазна само једно: З А Ш Т О? Никад више Морава неће бити иста.Она раздрагана,весела и доброћудна. Тече лагано, застајкује крај моста, милује остатке старог, а новом шапуће и моли да се никад више нешто слично не понови. Неша, Милан, Бора, Ђаги, Педа, Жућа конобар и Љубиша геометар иду, још по некад, на пецање. Али никад више на оном истом месту крај варваринског моста на Великој Морави. И стално се, као сав нормалан свет, питају: ЗАШТО?

© Боривоје Бора Видојковић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 51. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/poezija-za-dan-pobede/

maj 08

Књига 2024. године – У СЕДЛУ ГРИФОНА – Стефан Саваот

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је на седници Управног одбора од 4 фебруара 2025. године једногласно донело одлуку да се за књигу године у области прозе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од 1. 1.2024. године до 31.12.2024. године прогласи књига Стефана Саваота “У СЕДЛУ ГРИФОНА”.

Чланови удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Милосав Ђукић Ђука – председник удружења и Бобан Дашић – члан и власник штампарије СаТЦИП Предраг Дашић – члан су 7 маја 2025 године отпутовали у Шабац да би награду и уручили. Ево како је Милосав Ђука описао то путовање. “Путовали смо у Шабац 7. маја 2025. године, Бобан и Драган Дашић и ја (Милосав Ђукић Ђука). Упознали смо Стефана Савота, аутора романа “У седлу грифона”, који је проглашен за књигу 2024. године у области прозе од стране Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Дочекао нас је Стефан, послужио нас ручком и одговарао на наша броја питања. Затим смо обишли село Бадовинци, место где је Стефан рођен и на чијем је имању саграђен манастир Св. краља Милутина у улици Милоша Обилића бр 139. Овај племенити човек враћа се ускоро у Аустралију где иначе живи. ЖЕЛИМО МУ ЈОШ МНОГО КЊИГА И СВЕ НАЈБОЉЕ УЗ ЗАХВАЛНОСТ НА ПРИЈАТЕЉСКОМ ДОЧЕКУ”!

Погледајте фотографије књиге и са тог путовања.


У СЕДЛУ ГРИФОНА – Стефан СаваотБелешке о аутору

У Мачви (Бадовинци) 18, септембра 1957 године од оца Добривоја (столара) и мајке Анђелије (домаћице). На крштењу добија име Радован. До седмог разреда основне школе живи у очевом домаћинству одакле га мати одводи у Шабац где наставља школовање. У Шапцу се бави каратеом код тренера проф Томислава Којића где постаје мајстор спорта и уједно посећује шабачки хиподром где учи вештину јахања тркачких коња. Завршио је Педагошку Академију, поставши НАСТАВНИК РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ. Као побожан православац посећује манастире и бива маргинализован од стране комуниста, због чега није могао добити стално запослење. Као означен непријатељ комунизма бива неколико пута саслушаван и добија саопштење из шабачког Комитета да никада неће добити шансу за стални посао у било којој школској установи, ни као послужитељ. 1989, марта месеца одбија понуду да се прикључи било којој партијској организацији, како би добио шансу за запослење, пакује ствари и одлази у манастир Каона. Након само пет и по месеци бива замонашен и добија име СТЕФАН по имену Светог Архиђакона Стефана. У ревновању учествује у изградњи манастира Св Николаја у Соко Граду под патронатом епископа Лаврентија са којим због канонских неслагања долази у сукоб и са канонским отпустом одлази у Аустралију у манастир Св Саве у Камбери.

Долази на идеју да напише причу у којој кроз главног јунака Ђорђа жели да укаже на грешке које многи чине не обазирући се на последице. Колико је у томе успео нека процени читалац и нека се свако препозна у овој причи која је фикција са неким стварним личностима и дешавањима. једино што од овог писанија аутор жели јесте молба и молитва за спасење грешне му душе. АМИН.


Стефан Саваот

Предговор

Свитање у јуну је као рађање Универзума. У тој летњој равнодневици одједном се појави неко црвенило на небу којем није претходила никаква појава као што је аурора или некакво прозрачје које би наговестило тај феномен жуманцета небеског јајета из ког ће се испилити небеска птица великог сјаја, подобна белоглавом орлу раширених крила којима обгрљује небо и чини да се на земљи појављују сенке које по дану чине хладовину а по ноћи, кад Месец, друг ноћобдија, замени белог орла на небу и разоткрије трагове скривених намера, претвара те сенке у чудне облике.

Те сенке понекад личе на страшила у зависности од тога ко их и из ког угла посматра те тако и поима њихову измишљену природу која са стварношћу нема никакве везе. Тако је вероватно настала и легенда о Грифону, чудном „бићу“ какво у стварности не постоји али је било потребно измислити причу о њему као о неком опасном демону, непознатом чак и за мислиоца који га је родио фикцијом и коме је такво биће било потребно да заплаши уходе које су га пратиле док је скривен у сенци чекао своју љубавницу или закопавао благо под неким дрветом, правећи тајни трезор, вероватно за криво стечено благо.

То јадно, али у легенди страшно биће са натприродним моћима изазивало је велики страх у људима да су многи лаковерни подлегали том небићу и доспевали у стање лудила. Њему су приписиване особине лава као храбром цару животиња, прелетању великих раздаљина у једном замаху крила као код великог орла и дизању у небеске висине одакле је посматрао кретање ноћних путника, као и интелигенцију људског бића које је некада приказивано са мушком а некада са женском главом те је у зависности од тога у којој га форми приповедач представља и са којим циљем, то биће добијало и сврху постојања. Грифона су се подједнако плашили и деца и одрасли. Никоме на памет није падало да проверава или посећује места за која би сазнали да се је то чудовиште тамо појавило. Свако је са страхом избегавао такве дестинације и ноћна путовања.

Грифон је, кажу, био неуништив. Њему никакво оружје није могло наудити. Грифона су једино могли да отерају монаси подвижници који су свеноћним појањем псалама узносили хвалоспеве Господу што би Грифону одузимало снагу и чинило да ишчезне у ноћи али, кажу, тада се он пресели на друго место где нема свеноћних богослужења и монаха подвижника.

 

Извод из рецензије: Љубомир Кудрић

Христос се роди!
Драги ми у Богомладенцу отелотвореном, Ово је кратки осврт, мене недостојног, на твоје писаније… Можда још кој ареч уследи – ако је будем био удостојен одозго. Помени и праштај што нисам могао више да изустим. Твој брат у Христу Богомладенцу, Први међу грешницима ЈА Поштовани читаоци „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог… све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало “(Јован 1, 1-3). Пред нама се налази врећа изнедрених речи које су непогрешиве претставе аутора у свему што му је живот донео. А он, борећи се са новим и новим изазовима покушао је да разуме и примени – отелотвори, сразмерно својим моћима и порукама, Реч која беше од Бога. Изузетно захтевно, веома напорно за праћење доследности, али поучно за сваког ко би имао времена, жеље и стварне намере да се бави: сатиром, политиком, психологијом масе (и појединаца), верском индоктринацијом (остављајући места сваком озбиљном веровању), Православном поимању живота по вери и делу и спајању, или боље рећи разумевању, сваког људског сегмента, било вољно или невољно у овим циљно захтевајућим препорукама за живот на Земљи као стазу за пењање на Небо. Христос се роди, поживе, пострада, умре, васкрсе и узнесе се на Небо – све ово нас ради и нашег спасења ради. Нема веће среће од прихватања осведочене и
постојеће!

 

ИЗВОДИ ИЗ РОМАНА

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 153. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/knjiga-2024-godine-u-sedlu-grifona-stefan-savaot/

maj 04

РЛИЦА 2025 – Поетско-ликовна колонија “РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋA”

“РЛИЦА 2025.” – У Рлици, селу у подножју Јастребца, 3. 5. 2025. године одржана је по десети пут поетско-ликовна колонија “РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋA”. Ратко Тодосијевић Баћa био је сликар и песник, члан Удружења песника Србије и оснивач  поетско-ликовна колоније “РЛИЦА”, која  од 2023. године по њему носи назив. Mанифестацију су организовали мештани поменутог села и Славољуб Милошевић из В. Шиљеговца, а подржава је и Удужење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На манифестацији су ове године учествовали сликари: Мирко Стојадиновић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Снежана Јаковљевић, Ружица Којичић, Злата Јаковљевић, Сања Луковић и Јованка Лалић.

Све сликаре и песнике поздравио је домаћин и организатор поетско-ликовна колоније “РАТКО  ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋА 2025″ Славољуб Милошевић. Своју поезију су говорили чланови  Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Милосав Ђукић Ђука, Даница Рајковић, Љиљана Тамбурић, Саша Милетић, Братислав Костадинов и Мирко Стојадиновић. И овога пута је Удружење песника Србије поклонило књиге из своје издавачке продукције организатору манифестације.  Погледајте слике из Рлице и са Ликовно-Песничка манифестације „“РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋА 2025″ и придружите се жељи учесника манифестације и мештана села да се до Рлице изгради асфалтни пут и тако лепоте овог краја учине доступним грађанима Крушевца и Србије… У програму се обратио и магистар Есад Попара , Славољуб Милошевић и други мештани Рлице.

Овај чланак прочитало је 26. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/rlica/rlica-2025-poetsko-likovna-kolonija-ratko-todosijevic-baca/

apr 14

Песничка сусретања – Промоција стваралаштва Милосава Ђукића Ђуке

Мини концерт за Ђуку

Песма је изведена у великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 25. 4.2025. године на промоција стваралаштва Милосава Ђукића Ђуке, председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Песму Томе Здравковића “Свирајте ноћас само за њу” отпевао је проф. Иван Ђукић Ђука, а пратио га је проф. Дејан Стојановић. За музички наступ био је задужен бенд 2+2 који су овом приликом чинили Иван Ђукић Ђука и проф. Дејан Стојановић.

Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ


Видео Љубодраг Обрадовић


Видео Салавиша Паунковић


У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 25. 4.2025. године у 18:00 часова одржана је промоција стваралаштва Милисава Ђукића Ђуке, председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У другом делу програма, песници који нису учествовали у промоцији говорили су своју поезију. Наравно било је и музике…

Промоцију коју је осмислио Милосав Ђукић Ђука, водио је Љубодраг Обрадовић. У промоцији седам Ђукиних књига наступили су чланови Удружења песника Србије: Првослав Пендић Пенда, Даница Гвозденовић, Нада Гајић, Љубодраг Обрадовић, Боривоје Видојковић,  Бранко Ћировић Ћиро, Љиљана Тамбурић, Нада Милосвљевић Кети, Бата Спасојевић, Миодраг Глигоријевић Миган и наравно сам аутор књига Милосав Ђукић Ђука. У музичком делу програма наступили су Магдалена Ђукић на виолини, ученица музичке школе Стеван Христић из Крушевца, Бенд 2+2 који су овом приликом чинили проф.  Иван Ђукић Ђука и проф. Дејан Стојановић. У другом делу програма наступио је вокални солиста Љубиша Боровац, а своју поезију говорили су: Слађана Бундало, Снажана Поповић, Живота Трифуновић, проф. Милош Ристић, Милан Марковић Лака, проф Иван Стојановић, Марија Чворовић, Звездана Минић, Љубиша Шапоњић и Митар Стожинић. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а фотографије Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић.


Милосав Ђукић Ћука

НА КЛАДЕНЦУ

На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.

Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 69. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/pesnicka-susretanja-promocija-stvaralastva-milosava-djukica-djuke/

apr 12

“МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ”


У просторијама Градске Топлане Крушевац 11. 4.2025. године, поводом сећања на НАТО агресију и бомбардовање овог јавног предузећа, које је било 12. 4. 1999. године одржан је  програм под називом “МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ”. Програм је отворио директор Милутин Тасић, а програму је присуствовао и Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит крушевачки Господин Давид, који је одржао и своју беседу. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић из Културног центра Крушевац, који је обезбедио и техничку подршку овој манифестацији. Посебну чар овом догађају, својом родољубивом поезијом, дали су и песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Милосав Ђукић Ђука, Љиљана Тамбурић, Драгојло Јовић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић. Фотографије је забележила Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић…


Милутин Тасић


Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит крушевачки Господин Давид


Милосав Ђукић


Љиљана Тамбурић


Драгојло Јовић


Љубодраг Обрадовић

ТУ СМО

Ту смо да клијамо,
да редове збијамо
и да се не дамо.
Ту смо понос да  ширимо,
 њиве да риљамо
и да се не предамо.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 29. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/moze-li-pravda-da-savlada-bezumlje/

mar 25

ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Ћићевац 2025.

У просторијама СПС-а у Ћићевцу, 24.3.2025. године одржано је ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом “ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ”, поводом сећања на НАТО АГРЕСИЈУ 24.3.1999. године на Србију. Ово вече псвећено је борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм је организовао и водио Боривоје Бора Видојковић, члан Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ у сарадњи са овим удружењем, СПС-ом Ћићевац и Књижевним клубом Мирко Бањевић из Параћина. У програму су учествовали чланови Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Милосав Ђукић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Љиљана Тамбурић, Нада Гајић, Митар Стожинић, Боривоје Бора Видојковић, Мирослав Кркић, Мирослава Смиљанић и Миодраг Глигоријевић Миган. Књижевни клуб “Мирко Бањевић” из Параћина је наступио у саставу: Зоран Павловић-председник клуба, Злата Јовановић, Мирослав Чопа, Јасмина Јовановић, Југослав Ристић, Милица Живковић, Ђорђе Петковић и глумац разних домаћих серија Томица Ђорђевић, који је изговорио стихове Мирослава Миће Живановића “НЕ ДИРАЈТЕ МИ ДЕЦУ”. Присутне је поздравио и Горан Мацић, председник  СПС Ћићевац. Били су приситни и Синиша Максимовић, Горан Ћирић и Никола Драшковић из ГО СПС-а Крушевац, као и Драгољуб Станојевић из СПС Варварина. Птграму су присуствовали и Миљко Минић – преседник окружног одбора пензионера за Расински округ, директор Народне библиотеке у Ћићевцу Марко Алексић и бројни грађани. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а фотографије Ђурђија Обрадовић.

Заједничка слика песника

Песници из Параћина

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 52. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/veruj-u-slobodu-da-se-ne-zaboravi-cicevac-2025/

mar 08

Песничка сусретања ПоезијаСРБ март 2025.

Снимио Љубодраг Обрадовић

Песничка сусретања ПоезијаСРБ за март 2025. године завршена су песмом “КО ТЕ ИМА ТАЈ ТЕ НЕМА” коју је отпевао Љубиша Боровац уз пратњу Мирослава Маринковића Којице на хармоници. (Песма “Ко те има тај те нема”, коју је написао Бане Крстић, ушла је у легенду домаће музике. То је песма за лаку ноћ, поп-рок песма и романса; стихови, музика, певају и свирају: група Гарави сокак, а певају је и Звонко Богдан, Џони Штулић, Драган Којић Кеба и други…)

Снимио Славиша Паунковић

Снимио Љубодраг Обрадовић (други угао)

А како је почело и како је било погледајте у видео снимцима Славише Паунковића и Љубодрага Обрадовића. Уживајте!

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 45. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/pesnicka-susretanja-poezijasrb-mart-2025/

mar 01

Промоција књиге Звездане Минић “ЖИВОТ ЦАРУЈЕ”

Видео снимио Славиша Паунковић

Други угао – снимио Љубодраг Обрадовић

У великој сали Дома Синдиката у Крушевцу, дана 6. марта 2025. године у 18:00 часова одржана је промоција књиге Звездане Минић “ЖИВОТ ЦАРУЈЕ” у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Звездана Минић је представила своју поезију за децу и малишане, животне и љубавне песме. Звезада Минић је члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. На промоцији су поред ауторке књиге Звезадане Минић учествовали и: Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ (који је осмислио и водио промоцију), Љубодраг Обрадовић – уредник изадавачке продукције, Момир Драгићевић – књижевник и рецензент књиге, Ђорђе Минић, Нада Гајић, Владица Радојевић и Дечји хор Свети кнез Лазар под управом Ружице Вешковац. Програм је озвучио Милосав Ђукић Ђука, фотографије су снимили Ђурђија Обрадовић и Живојин Манојловић, а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.


Aутор Звездана Минић – БЕЛЕШКЕ О АУТОРУ

Рођена сам 31.10.1964. у Крушевцу где сам провела своје детињство. Основну школу сам завршила у Крушевцу у ОШ ,,Вук Караџић” а средњу пошла у Крушевцу а завршила у Београду у ЕТШЦ ,,Никола Тесла”. Радила сам у ДП  ,,ЕЛЕКТРОУНИВЕРЗАЛ”, корпорацији ,,ТРАЈАЛ”, у приватом предузећу ШАМПИОН, а затим у приватном предузећу АРОМА и ОНДИНА у Београду. Постала сам бака једног унука Ђорђа, који је био моја инспирација за дечије песмице које су написане у овој књизи дечијих песама ,,ЖИВОТ ЦАРУЈЕ”. Данас живим и радим у Крушевцу и постала члан удружења песника ,,ПОЕЗИЈА СРБ” од 2023. године.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 170. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-zvezdane-minic-zivot-caruje/

feb 21

Митар Стожинић – Промоција 3 књиге

Видео: Славиша Паунковић

Видео из другог угла: Љубодраг Обрадовић

У Крушевачком позоришту, 28. фебруара 2025. године у 18:00 сати одржана је промоција 3. књиге Митра Стожинића: ЈУЖНИ ВЕТАР, ЗВОНА ПРАВОСЛАВЉА и БЛАГО СРБИЈЕ. Издавач књига је Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а књиге је одштампала штампарија СаТЦИП – пословна јединица Читлук. Програм је осмислила и водила Светлана Ђурђевић, заменик председника Удружења песника Србије – Поезија СРБ. О књигама и поезију су говорили: Видак Масловарић – подпредседник Удружења књижевника Србије, Мајо Даниловић и Благоје Поповић – чланови Удружења књижевника Србије, Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и  девојчица Софија Јовић. Митрову поезију говорили су и Светлана Ђурђевић и сам аутор Митар Стожинић.

Ево шта је изговорио Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ:

Поштовани пријатељи поезије,

Срдачно Вас поздрављам на овој промоцији поетског стваралаштва Митра Стожинића. Није мала ствар говорити као издавач ТРИ његове књиге и није мала ствар написати, објавити и промовисати три књиге . Три књиге Митра Стожинића иза којих је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ стало и данас стоји су: ЈУЖНИ ВЕТАР, ЗВОНА ПРАВОСЛАВЉА и БЛАГО СРБИЈЕ. Све ове књиге књиге је одштампала штампарија СаТЦИП – пословна јединица Читлук. У овим књигама има духовне, обичајне, родољубиве поезије, затим дечје, боемске и о њима ће свакако више рећи Митрови гости из Београда. Како ја одувек мислим да сама поезија, сама за себе увек највише говори о аутору и квалитету његовог стваралаштва, прочитаћу Вам по једну строфу из његове Родољубиве и поезије за децу и једну целу Боемску песму (ВАСКРСНИ СЕРБИНЕ, МАЛА ЈАНА и ПОСЛЕДЊЕМ БОЕМУ).

Не могу, а да не цитирам рецензента његове књиге „ЗВОНА ПРАВОСЛАВЉА“ Слободана Симоновића, који за песму ВАСКРСНИ СЕРБИНЕ каже: “ Са израженим родољубљем и носталгијом, али и тугом аутор посматра отимање старог српског простора, као и однарођавање Срба одласком у “бели свет”. Вулкани око нас и у нама. Војује наш песник у својим стиховима. Рањен је, јер су над његовом домовином мутни облаци: свуд невоље српске, душа боли, а помоћи нема.“



О АУТОРУ – Митар Стожинић, Крушевац

„Рођен сам на брдовитом Балкану у држави Душановој и престоници Лазаревој од оца Радована Стожинића и мајке Вукосаве. Поносан сам на своје родитеље и на себе и на моје божје дарове, ћерку Татјану, зета Дијега, снајку Еми, сина Бобана и на унучиће, Луку, Скајлер, Купера и Калена – Митраћа.“ Пише дечје, родољубиве и духовне песме као и кратке приче.

 

ВАСКРСНИ СЕРБИНЕ

Васкрсни Сербине
погледај своје корене
унеси славску погачу
позови браћу јуначку
Васкрсни Сербине.

Наздрави с вином свештаним
на светој гори справљеним
са гроба оца сербије
За слогу своје нације
Васкрсни Сербине.

Чувајмо нашу колевку
косово земљу небеску
тамо су наши корени
гробови наших предака
тамо су наше светиње
тамо све српске истине
Васкрсни Сербине.

Косовски божур је светиња
изник`о из крви Сербина
не сме га туђин убрати
не сме се другом предати
јер он је српска заклетва
да сербски крвник нестане
да сербска слога настане.
Васкрсни Сербине.

Да господ дадне и сунце гране
да сербска труба са Газиместана
позове Сербе једнога дана
да сербску песму запоје
колевко наша Косово поље
Васкрсни Сербине.

© Митар Стожинић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 143. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/mitar-stozinic-promocija-3-knjige/