Зоран Јовановић, Мића Живановић, мр Душка Ерић, Љубодраг Обрадовић,
Светлана Ћурђевић и Зоран Николовски
| ЦРНЕ ВРАНЕ Летеле су црне вране и гледале са висине оноћиле беле дане криле Сунце када сине. Грмело је муња севну капље туга место кише дедовину нашу древну црне вране уништише. Гакале су на облаку и топиле ледне горе саплитале у кораку господари нове зоре. Плаче небо лелек вије завијени сви у тугу Косово нам битку бије под облаке тражи дугу. Молила се Грачаница молитву су чули Свеци да нестане црна птица умире се наши преци. Да л’ без снова сада спава зуб времена да л’ га мучи Шар планина подрхтава док Бистрица сетно хучи. © Горица Станковић
|
МОЈ СРБИНЕ Звоне звона с Раванице одјекује Поморавље пробуди се, мој, Србине, уздиже се Православље! У Рашкој је Милешева крај Краљева Студеница дигни главу, мој, Србине, нек те чува Грачаница! Лешје, Градац, Сопоћани и Манастир Манасија памти добро, мој Србине у њима је историја! Вратна, Бањска, Црна Река сваки српску причу прича буди храбар, мој, Србине од Немање – Србљу, Жича! Прохор Пчињски, Раковица, Љубостиња, Градац, Острог слави славу мој Србине Патријарха чувај свог! Звоне звона с Хиландара где се чува Светосавље свом корену окрени се чувај, брате, Православље! © Зоран Јовановић |
Овај чланак прочитало је 120. посетилаца сајта











































