19.08.2011. godine u porti Crkve Sv. Ilija u Makrešanu izveden je bogat kulturno-umetnički program u zajedničkoj organizaciji MZ Makrešane, KUD-a *MLADOST* iz Makrešana i Crkvene opštine Makrešane. U programu su pored domaćina KUD-a *MLADOST* iz Makrešana nastupili i KUD *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, Frulaši *Adam Milutivić* iz Kruševca, Dečji hor *Sveti Knez Lazar* iz Kruševca, Ženski hor *BISERI* iz Kruševca, Ženski hor *SMILJE* iz Kruševca, KUD “POLET” iz Padeža, KUD iz Rutevca, KUD *ČARAPANSKI VEZ* iz Kobilja, svirao je Vule Radmanovac… Ceo kulturno umetnički program koordinirao je i osmislio Radovan Stevanović, predsednik MZ Makrešane.
Da sve ne bude igra i pesma i da poezija celoj manifestaciji da posebnu draž, pobrinuli su se pesnici koji saradjuju sa Kulturnim centrom Kruševac i svoju poezuju objavljuju i na sajtu www.poezijascg.com : Ljubodrag Obradović, Svetlana Djurdjević, Jelena Protić-Petronijević, Veljko Stambolija, Mića Živanović i domaćin i organizator manifestacije Miroslav Stojadinović…
Mića Živanović, Ljubodrag Obradović, Svetlana Djurdjević, domaćin i organizator
manifestacije Miroslav Stojadinović, Jelena Protić-Petronijević i Veljko Stmbolija.
Sečenje kolača
Radovan Stevanović, predsednik MZ Makrešane sačekuje goste Miću Pršića i
Boru Čolića iz KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina Žabara i M. Vrbnice
Voditeljica programa
Svetlana Djurdjević
DRHTAJ
U ponoć
Čuo se uzdah.
Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći
ON se naslućuje
U jutro
Osetio se drhtaj
Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca
ON dolazi
U podne
Došla je smrt
Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti
NJEGA više nema
Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja
Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega
(C) Svetlana Djurdjević
Svetlana Djurdjević
Veljko Stambolija
Добро је имати кућу
Добро је имати кућу
И на кући кров
Штити од кише
Добро је имати кућу
И кућне зидове
Штити од зиме и хладноће
Добро је имати кућу
И на кући врата
Штите од промаје
Добро је имати кућу
И на кући прозоре
Штите од самоће и мрака
Добро је имати кућу
И на кући кућни број
Да знаш гдје ти је адреса
Добро је имати кућу
И у кући претке
Да знаш гдје ти је огњиште
Добро је имати кућу
И у кући потомке
Да знаш гдје ти је дом
Добро је имати кућу
И око куће пријатеље
Да знаш гдје ти је завичај
Добро је имати кућу
И далеко од куће непријатеље
Да знаш гдје ти је отаџбина
© Вељко Стамболија
Veljko Stambolija
Ženski hor *SMILJE* iz Kruševca
Jelena Protić-Petronijević
АКО НЕ МОЖЕШ ДА ЗАУСТАВИШ ВРЕМЕ
Ако не можеш
Да зауставиш време
Пробај да зауставиш
Себе
Тамо где си био срећан
На оној обали
На усијаној плажи
На неочекиваном путовању
На крају лета
На измаку зиме
Негде у Ломбардији
У месту Сан Бартоломео
Крај љубазних људи
И старих вртова
У долини
Испод белих врхова
Или крај Цркве
Светих Јоакима и Ане
Увек закључане
Негде у шуми
Негде у Србији
Толико је лепоте
Око тебе
Заустави се близу ње
Иако знаш
Да те они људи не воле
За које си мислио да су
Пријатељи
Нека говоре
Шта год желе
Ако не можеш време
Да зауставиш
Себе
Пробај да вратиш
Тамо где си био срећан
© Јелена Протић-Петронијевић
Jelena Protić-Petronijević
Mića Živanović
ЗА БИЉАНУ
Већ су давно прошли најситнији сати
трећи пут за фајронт крчмар светла гаси,
прикрада се зора и музика дрема,
а ја тражим песму што Биљане нема.
Уморни свирачи гледају ме бело,
и ако се добро годинама знамо,
конобара молим за још једно црно,
а њих убеђујем макар рефрен само.
Ал само још једном преклињу ме они,
мрзовољнон келнер црно вино служи,
ехо исте песме кроз главу ми звони
што Биљане нема да се с нама дружи.
Знам није им лако а и мени није,
Бог зна ком је теже њима или мени,
не тражим ја вино то ми душа пије,
а ја само хоћу песму о тој жени.
Mića Živanović
Voditeljica programa
Ženski hor *SMILJE* iz Kruševca
Ljubodrag Obradović
OLIVERA
Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…
Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…
Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…
Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…
Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…
Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…
(C) Ljubodrag Obradović
Ljubodrag Obradović
domaćin i organizator manifestacije Miroslav Stojadinović
РАСКРШЋЕ
Тумарам и лутам ко одбегло псето,
не знам којим путем и куда да кренем,
непознати правци и зарасле стазе,
неводе не никуд, јер су све богазе.
На раскршћу пута у круг се окрећем,
ко болесно пашче што за репом јури,
мислећ да је туђи, да ми водич буде,
небили се тако отрго од туге.
Али раскршћем овим тумарају слепи,
што излаз не знају и не буде наду,
да ће пролаз светли да изасја очи.
Па да их отправи, куда ваља поћи.
И сваким се даном, тама већа спушта,
оно мало вида у тами да згасне,
раскршћем без наде у круг да се вртим,
хоћу ли наћи пута и пут да пропртим.
Ја не губим наду и нећу ту стати,
одагнаћу слепост и наћи ћу пута,
ко за божјим видом, изсија ће нада,
моје бивство никад неће да залута.
© Мирослав Сојадиновић – Мирко
domaćin i organizator manifestacije Miroslav Stojadinović
Овај чланак прочитало је 1. посетилаца сајта
Skorašnji komentari