Промоција књиге „МИРИС ДУШЕ“ Стефана Кнежевића

Преслушајте аудио запис промоције књиге „МИРИС ДУШЕ“!

У Клубу КЦК је 11.08.2017. године у организацији и реализацији Културног центра Крушевац одржана промоција прве књиге поезије Стефана Кнежевића *МИРИС ДУШЕ* чије је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а суиздавач Арт Клуб СПС Крушевац. Програм је осмислила и водила Лидија Ужаревић -уредница КЦК. Поезију Стефана Кнежевића казивале су Јованка Андрић – глумица Крушевачког позоришта, млада песникиња Милица Чоловеић и сам аутор. O књизи je писао и говорио Љубодраг Обрадовић, рецензент књиге. За музички тренутак били су задужени: Иван Миладиновић – гитара и вокал, Миљан Грозданић – тарабука и Ненад Плочић – гитара. Посебну тачку имао је Градимир Карајовић који је свирао у музике.

Прегледајте видео запис промоције књиге „МИРИС ДУШЕ“!


Стефан Кнежевић

Песник Стефан Кнежевић, рођен је 15. априла 1996. године у Ћуприји. Пише љубавну поезију. Вечиту  песничку инспирацију налази у нескривеној искреној  љубави према девојци. Велику подршку у песничком стваралаштву има од мајке и великог броја пријатеља песника окупљених око Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“. Иако по годинама млад, Стефан је већ искусан песник. Песме су му редовно  објављивае у часопису ПоезијаСРБ. Учествовао је на многобројним песничким сусретима у Крушевцу, Ћуприји, Ћићевцу. Добитник је више награда и признања за своје песме.
Поезију Стефана Кнежевића казивале су Јованка Андрић – глумица Крушевачког позоришта и млада песникиња
Милица Чоловеић. За музички тренутак били су задужени: Иван Миладиновић – гитара и вокал, Миљан Грозданић – тарабука и Ненад Плочић – гитара.

Програм је водила Лидија Ужаревић – уредница програма КЦК
О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

РЕЦЕНЗИЈА  – Стефан Кнежевић – „МИРИС ДУШЕ“, Љубодраг Обрадовић 
 
КАКО МИРИШЕ ДУША? 
 
Већ у својој првој поетској књизи МИРИС ДУШЕ Стефан Кнежевић је показао и доказао да је даровит песник,
који има истанчано шесто чуло за добру поезију.

 
Ја сам одувек мислио да се добар песник препознаје на прву песму, а суптилност избора наслова ове књиге,
ме челичи у том уверењу. 

 

Отвори душу пусти ме на трен
желим сад да будем станар њен
отвори душу пусти ме да полетим
да мирис душе снажно осетим
/Мирис душе/

 
Тако песник већ у првом стиху отвара бројна питања… Шта је то душа? Да ли се њен мирис може осетити и упити у себе? Да ли се са сродном душом може полетети у свет? И да ли се свет љубави отвара на трен или заувек ако су душе сродне? 
 
Одговоре на ова питања открићете читајући књигу до краја, а ја ћу Вам одмах рећи да је Стефан на правом путу да и сам, све одговоре на љубавне јаде, срећно сазна до краја своје баладе, то јест љубавне везе која га покреће на одличне стихове. Кад је неко млад, а уз то песник, онда је некако природно да преокупација у његовим песмама буде љубав.

Стефан то и признаје у биографији и (скоро) у свакој својој песми… 
 

Буди мој први стих
најлепша песма живота мог
јер ти си боља од девојака свих
зато ми дај делић срца свог
/Буди моја/

Јер шта ту околишити, треба одмах право у „среду”, оловку у руке, а стих у јавност.
 

Као песма што се сад тихо пише
као душа која тад миром одише
тако мене риме сада носе
сваку бригу лако ми односе
/Додир неба/

 
Сад је неко ново време, време дигиталних промена и виртуелне стварности. И брзо се мења. И све се мења.
 
Шта ту може један млади момак са својих 21. година животног искуства који пише своју прву књигу поезије МИРИС ДУШЕ, чија тема је љубав према девојци. Шта може, но да сања и да се нада се снови остварују. 

Као јутро је, он устаје и у глави одигра, сам са собом, рулет – црвено или црно. Како је црвено, одлази код брице, ошиша се до главе, обрије главу и изгравира крст на челу. Пошто то боли, урликом запара небо, није срамота, а мало опушта. Затим се погледа у огледалу, обуче кожно одело, обује црне чизме, стави кацигу и седне на свој мотор Харлеѕ Давидсон Цосмиц Старшип. Онда стисне гас до даске и одјезди до своје драге, за коју чува место иза себе. Ох, како му прија та рука око његовог паса и груди кад се грчевито стисне уз његово тело, да је ветар не би одувао. Онда заједно са њом, одзуја на скривену планету која се зове љубав. Земља остаде далека плавичаста тачка.  

У књизи, тај сан прати песма ДОДИР НЕБА. 


Ко сјајна звезда на небу
моја љубав обасјава свет
само некад осетим потребу
да летим са неким овај свој лет

 
Може да се сања, али Стефан добро зна, снови су снови, у њима је могуће све, али ту је живот који је доста другачији и суровији. Дакле, треба имати снове, али и у реалности знати шта се хоће. Кад је неко млад и има 21 годину и своју девојку, онда је њему сасвим довољна једна поетска књига, баш ова, МИРИС ДУШЕ, да се његови снови остваре.
 
Зато Вам искрено препоручујем да књигу прочитате више пута и на крају ћете знати да душа мирише на љубав, али и на срећу и тугу, на снове и разочарења… Знаћете да душа мирише на проживљени живот.  

Љубодраг Обрадовић


Посебну тачку имао је Градимир Карајовић који је свирао у музике

 

 

Овај чланак прочитало је 45. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-miris-duse-stefana-knezevica/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.