УКРОТИТИ ЕТАР – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

Аудио снимак промоције

У Клубу КЦК у Крушевцу, Топличина 2, 21.04.2017. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге УКРОТИТИ ЕТАР аутора  Љубодрага Обрадовића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У поетско-музичком програму учествовали су аутор књиге и пријатељи, а организацију и реализацију промоције подписују Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водио га је заједно са Светланом Ђурђевић. Промоцији је присуствовао велики број песника, књижевника и љубитеља писане речи, као и заменик градоначелника града Крушевца Весна Лазаревић, директор КЦК Мирослав Смиљковић, градски већник др Велибор Лазаревић, представници Војске Србије, Крушевачке Цркве и други…

Видео снимак промоције


Љубодраг Обрадовић – аутор књиге и Светлана Ђурђевић – водитељ програма
Публика је испунила Клуб КЦК до последњег места

У програму су учествовали: Љубодраг Обрадовић – говорио песме СВЕТЛОСТ и Кругови и водио програм, Светлана Ђурђевић – водила програм,  Јована Марковић  – говорила песму ПОЕЗИЈА, Јелена Ђорђевић  – говорила песму СЛИКАРСКА и изводе из рецензије Владимира Тасића, Мирослав Живановић – певао песму Девојка за један дан и говорио песму ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ, Др Велибор Лазаревић – говорио о књизи и стваралаштву Љубодрага Обрадовића, Вељко Стамболија – говрио о стваралаштву Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Радован Стевановић – говорио песму Врело Светог Јована, Мирко Стојадиновић – говорио песму ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ, Саша Милетић – говорио песму Вуди а није Ален, Бранко Ћировић Ћиро – говорио песму КОСОВО И МЕТОХИЈА, Боривоје Бора Видојковић – говорио песму МИРИС БОЖУРА, Арт ансамбл Мајка Јевросима, под управом Јелене Ђорђевић – певао 6 песама, Ратко Тодосијевић – одговарао на питања Љубодрага Обрадовића, Драган Ракић Сингер – најављивао крушевачке афористичаре, Драгиша Павловић Расински – говорио афоризме, Драган Матејић – говорио афоризме, Ивко Михајловић – говорио афоризме, Саша Милетић – говорио афоризме, Михајло Ћирковић – говорио афоризме, Гвозден Ђолић – говорио песму и уручио вино на поклон Љуби и Ђурђи, Ђорђе Јоковић, сликар, поклонио Љуби своју слику…


Љубодраг Обрадовић

је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски  факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. До сада је самостално објавио пет књига поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА и КРУГОВИ. Књига УКРОТИТИ ЕТАР је његова 6 објављења књига. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 7 бројева… Više o Ljubodragu Obradoviću

ДРУГИ ПИШУ – НОВИНЕ ГРАД Крушевац


У КЦК представљена шеста књига Љубодрага Обрадовића „Укротити етар“

ЗБОРНИК ЗАПИСА, РЕЦЕНЗИЈА И ПРИКАЗА КЊИГА

У организацији Удружења песника Србије Поезија СРБ са седиштем у Кру­шевцу и Културног центра,  у Клубу КЦК, одржано је представљање књиге „Укротиги етар“ крушевачког песника Љубодрага Обрадовића, који живи и ствара у свом родном месту Треботину. О досадашњем раду и стварала­штву аутора исцрпно је говорио Вељко Стамболија, а скуп је поздравио и др Велибор Пазаревић, члан Градског већа.

– Љубодраг Обрадовић је деценијама у матици културе, књижевности и стваралаштва уопште и укидао је провинцију и усправљао културне светио­нике у Крушевцу, Треботину и Жабару, Белој Води, Макреша­ну, Коњуху, Трбуњу…, а успо­ставио је и међународну са­радњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Пљевљима у Црној Гори. Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт, преко којег је промови­сао бројне људе из провинције за које се иначе није чуло – ре­као је др Велибор Лазаревић.
Према његовим речима, само на том плану, преко интернета и друштвених мрежа, „уздигао је величанствену духовну вертикалу“. Од оснивања 2005. до почет­ка 2017. било је близу 14,5 мили­она прегледаних страница сајта, сада се на њему налази више од  12.000 објављених страница, а око 600 песника објављује своје песме. Такође настало и Удруже­ње песника Србије ПоезијаСРБ, које је до сада објавило 7 бројева часописа за поезију „Поезија СРБ“, неколико заједничких пе­сничких збирки, представља сво­је ауторе и остварује богату изда­вачку делатност.

Представљању шесте књиге Љубодрага Обрадовиьа, која представља зборник записа, рецензија и приказа књига, култур­них и других догађаја и манифе­стација, присуствовао је велики број песника и других културних посленика, али и љубитеља ле­пе писане речи. Крушевачки ствараоци су казивали своје сти­хове и афоризме, али и стваралачки опус домаћина вечери, ко­ји јер осмислио и водио компле­тан програм. Арт ансамбл „Мајка Јевросима“ и Мића Живановић су интерпретирали српске на­родне песме, а сликар Ђорђе Јо­ковић је поклонио једну своју слику слављенику.

Живомир Миленковић


Јована Марковић


Јелена Ђорђевић


Мирослав Мића Живановић


Др Велибор Лазаревић

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја



Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ
ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.

Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.

Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.

Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.

Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.

Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.

И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.

Др Велибор Лазаревић


Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић – договор о промоцији књиге
УКРОТИТИ ЕТАР – (Клуб КЦК у Крушевцу 21.04.2017.)


Вељко Стамболија


РАдован Стефановић


Мирко Стојадиновић


Саша Милетић


Бранко Ћировић Ћиро


Боривоје Видојковић


Арт ансамбл „Мајка Јевросима“


Ратко Тодосијевић и Љубодраг Обрадовић


Драган Ракић Сингер и Драгиша Павловић Расински


Драган Матејић


Ивко Михајловић


Михајло Ћировић


Гвозден Ђолић уручује шампањац Љуби


Гвозден Ђолић уручује вино Вино Жупе Ђурђи


Сликар Ђорђе Јоковић је Љуби уручио слику


Арт ансамбл Мајка Јевросима

Више слика на Фејсу

Синопсис промоције књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића

1.    Песма СВЕТЛОСТ – говори аутор Љубодраг Обрадовић

ЉУБА: Поштовани посетиоци, пријатељи културе… Част ми је да Вас поздравим у своје и у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и да пожелим да вечерас сви уживамо у поезији, музици и промоцији моје најновије књиге УКРОТИТИ ЕТАР.  Песму СВЕТЛОСТ коју сте чули прочитао сам и на изложби  сликара Слободана Јевтића Пулике под називом *АЛФАБЕТ ЗВЕЗДА* одржане у  Галерији Милића од Мачве у Крушевцу 2010. године… Вечерашњи програм водићемо ја и Светлана Ђурђевић, а моји пријатељи из Културног центра Крушевац, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и других књижевних клубова и друштава  говориће стихове и друго моје или своје стваралаштво и учествоваће у реализацији вечерашњег програма.
ЂУРЂА: Поштовани посетиоци, драге колеге песници и ја Вас поздрављам и желим да ово вече буде лепо уз Љубино стваралаштво и пратећи музички програм који смо за Вас припремили.  Да Вам одмах кажем детаље о
књизи коју вечерас промовишемо:
ИЗДАВАЧ: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Аутор и уредник књиге: Љубодраг Обрадовић
Лектура: Драгојло Јовић – Љубодраг Обрадовић
Рецензија: Владимир М. Тасић
Дизајн корица: Љубодраг Обрадовић
Дизајн знака “ПоезијаСРБ”: Зорица Бркић
Припрема за штампу: Љубодраг Обрадовић
Штампа: СаТЦИП – Врњачка Бања
ЉУБА: За почетак две моје песме прочитаће Јована Марковић – најмлађи члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Јелена Ђорђевић организатор у Културном центру Крушевац:
2.    Песму ПОЕЗИЈА говори Јована Марковић
3.    Песму СЛИКАРСКА говори Јелена Ђорђевић
ЂУРЂА: На самом почетку чућемо и председника оснивачке скупштине Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Мирослава Мићу Живановића, који ће отпевати песму од Арсена Дедића Девојка за Један Дан, а затим казивати своју песму објављену у овој књизи ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ, коју све девојке и жене воле да чују.
4.    Девојка за један дан – Мирослав Живановић
5.    ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Живановић

ЂУРЂА: Ред је да у уводном делу чујемо шта и други кажу о књизи УКРОТИТИ ЕТАР. Од Јелене Ђорђевић чућемо шта је написао Владимир Тасић – рецензент књиге.

6.    Јелена Ђорђевић:

Већ годинама, пратим Љубино књижевно стваралаштво, читајући његове збирке песама, приче, а и присуствујући многобројним песничким сусретима у организацији овог песника и његовог јединственог ангажовања кроз окупљање на десетине песника у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, на чијем је челу.

Најновија књига Љубе Обрадовића, је својеврсна антологија књижевног стваралаштва објављеног у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, током година постојања овог удружења и то у писаној форми: објављене књиге и часописи или чланци објављени на порталу поезија.срб.  Сагледавајући књигу и њену обимност, уверен сам да је уложен огроман рад и труд и да је аутор, пре свега имао идеју да културну јавност Србије подсети на људе, време, догађаје и њихово песничко креативно стваралаштво, којим се даје велики допринос култури Србије.

ЂУРЂА: Др Велибор Лазаревић је идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.

Чујмо сада шта ће нам рећи о књизи и сардањи са Љубом и Удружењем ПоезијаСРБ:

7.    Др Велибор Лазаревић

ЉУБА: Ево шта сам ја записао у овој књизи о Вељку Стамболији.

Сан сваког песника је да својом поезијом одгусла у дубоку вечност, вечну вечност… ако је има, ако све није црна рупа, која једном све усиса… и настави да се надува…

Живот, сан и спознаја Вељка Стамболије су управо такви, неумитни, горки, али истинити: он и данас постоји захваљујући песми, која је била и лек и водиља у неким тешким размеђама које у животу наиђу, и које својим ветровима односе сваког ко нема за шта да се ухвати, па је лак ко перце…

А шта Вељко има да каже о мојој књизи УКРОТИТИ ЕТАР чујмо сада.

8.    ВЕЉКО СТАМБОЛИЈА

ЉУБА: Књига УКРОТИТИ ЕТАР коју вечерас промовишемо садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и моју поезију изговарану у пригодним приликама и то је, у ствари прича о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности, а у суштини, то је ипак и прича о мени и мом стваралаштву, као одличан предзнак да се точак поетског и стваралачког заноса не може зауставити…

ЂУРЂА: У наставку чућемо још 6 песама Љубодрага Обрадовића у казивању његових колега песника Радована Стевановића, Мирка Стојадиновића, Саше Милетића, Николе Стојановића, Бранка Ћировића Ћире и Боривоја Боре Видојковића. Позивам их да овим редом изговоре Љубину поезију.

10.    Радован Стевановић – Врело Светог Јована
11.    Мирко Стојадиновић – ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
12.    Саша Милетић – Вуди а није Ален
13.    Никола Стојановић – УЗ или НИЗ МОРАВУ
14.    Бранко Ћировић Ћиро – КОСОВО И МЕТОХИЈА
15.    Боривоје Бора Видојковић – МИРИС БОЖУРА

ЉУБА: Вечерашњи програм, поред поезије и приче о књизи равноправно чини и музика. У наставку чућете музички блок Арт ансамбла Мајка Јевросима, којим диригује Јелена Ђорђевић.

16.    Арт ансамбл Мајка Јевросима – 3 песме

ЂУРЂА: А сада мало детаља о садржају књиге. Књига има три дела или поглавља: у првом делу садржани су прикази књига, стваралштва и сусрета песника; у другом су интервјуи са песницима и у трећем је Љубина поезија. Поезију смо већ чули, јер је поезија код Љубе увек на првом месту, а сада ћемо представити поглавље интервјуи. У том делу Љуба је дао интервју Милошу Ристићу – књижевнику из Крушевца, а интервјуе Љуби су дали: Лепа Симић из Цириха – Швајцарска, Елеонора Лутхандер из Стокхолма – Шведска, Теодора Тода Матић-Медић из Сиднеја – Аустралија, Живко Беговић из Беча- Аустрија, Миро Берибака из Калифорније – САД, Дарко Колар из Шида и Ратко Тодосијевић Баћо – сликар из Крушевца. Шта је Љуба питао Ратка Тодосијевића Баћу и шта је Ратко одговорио?

17.     Ратко и Љуба – интервју.

·    Ратко, са тобом сам започео сарадњу у култури, још давне 1997. године, када је у оквиру ФЕДРАРА организована прва ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА у нашој средини, а била је то изложба твојих слика. Како данас после 20 година постојања ФЕДРАРА гледаш на тај почетни ентузијазам и целокупни рад ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ФЕДРАРО, чији си оснивач и дугогодишњи селектор практично био ти?

РАТКО: Тачно је да смо крајем прошлог века почели сарадњу у култури, и то жељом културних прегаоца и посленика, организационог одбора ФЕДРАРО и твог лично, да ја са самосталном изложбом у оквиру СУПЕС-а будем део општег програма ФЕДРАРО. Обзиром да сам рођен у Треботину, ту сам стекао основно образовање, нацртао први цртеж, слику, предлог је једногласно прихваћен. Средина у којој сам рођен, моји школски другови су чули да се ја поред официрског позива бавим и сликарством. Сви су са великим задовољством то прихватили, а задовољство је било обострано и за мене је то била прилика да се одужим завичају у коме сам одрастао, и који ми вечно остаје у души.
У једној проширеној реченици ти могу одговорити како данас гледам после двадесет година трајања ФЕДРАРА, СУПЕС-а и ликовне колоније. Био је то леп и трновит пут, добро утабан са пуно ентузијазма, рада, зноја, кога у наредном периоду, са још већим радом, жаром и новим садржајима треба асфалтирати, мало шале, али наставити у нове победе.
·    Кључно питање за овај интервју је, као познати и цењени сликар, одлучио си да пишеш поезију, зашто? Може ли се поезијом лакше него са сликама мењати свет?
РАТКО: Сматрам да су то две области уметничког стваралаштва, које имају доста заједничког. И једна и друга користе моћ највећег уметника, природе. Добар песник, приповедач, романописац, својим казивањем и описивањем места догађања, ликова, ствара слику код читалаца, док сликари стварањем дела, рецимо пејзажа, исликавају поезију.  Сигуран сам у једно, да обе области уметничког стваралаштва, ако не мењају свет, сигурно га чине лепшим, а условно га и мењају. Бавио сам се и раније писањем поезије, али сам предност давао својој условно речено првој љубави, сликарству.
ЂУРЂА: Време је да Вам представим и прво поглавље у књизи које носи назив – Прикази књига, стваралаштва и сусрета песника. За почетак одабрали смо да Вам представимо неке од чланова Чарапанског афористичког клуба *ЧАК* о којима је Љуба писао у књизи. А ко би други говорио о афористичарама, ако не Драган Ракић Сингер из Коњуха, глумац аматер, а у последње време  и сам афористичар, односно сатиричар. Овога пута казиваће Љубине записе о Драгиши Павловићу Расинском, Драгану Матејићу, Ивку Михајловићу и Саши Милетићу.
18.    Драган Ракић Сингер: Лепо сте то смислили, да их представим по старини, да се ники не наљути. Ево шта је Љуба написао о промоцији књиге ГЛУВО ДОБА Драгише Павловића Расинског.
У препуној Белој сали КЦК, у оквиру циклуса представљања значајних имена ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ, 07.12.2012. године, одржано је ВЕЧЕ ХУМОРА И САТИРЕ – РЕТРОСПЕКТИВА ХУМОРИСТИЧНО-САТИРИЧНОГ ОПУСА Драгише Павловића Расинског са представљањем његове књиге *ГЛУВО ДОБА* (чији је издавач Културни центар Крушевац). Ово вече за незаборав, (које је у потпуности снимила и регионална телевизија РТК и поклониће ће га својим гледаоцима као новогодишњи поклон) које је својим хумором одушевљавало публику сат
и 15 минута (нико није побегао) било је у знаку броја 3. Наиме:
·    за главним столом (уобичајеном на свим промоцијама) је седела тројка – Карло Минић-рецензент књиге, Драгиша Павловић Расински -аутор и Лидија Ужаревић-водитељ,
·    певала су  *Три Моравца* – Драгиша Ђурђевић (жртвовао наступ у *Шљивику* РТС-а), Милан Ђурђевић и Живојин Михајловић Киста,
·    из Коњуха су пристигли – Драган Ракић Сингер и две млекарице Вера Поповић и Марија Рајковић, итд… итд…

Зато је и Љуба, тада главни и одговорни уредник КЦК, на крају програма, да остане у тренду, као поклон за остварене резултате Драгиши предао три књиге, две папирнате и једну дигиталну и то: књигу *РАСИНСКИ ЦВЕТ* – јер су имењаци; књигу *ПРВИ ПУТ* – да се сети како је то лепо; и Монографију *ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ 1993-2012* – јер је Драгиша Павловић Расински аутор који је у области хумора и сатире добио највише награда на *Међународном фестивалу хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА*.

Чујмо сада Драгишу Павловића Расинског и његових 5 афоризама

19.     Драгиша Павловић Расински

Сингер: О Драгану Матејићу је у овој књизи Љуба доста писао, а зашто чућете у наставку.

Е, јесте враг, овај наш Матејић Драган. Чим узме оловку у руке он пређе праг и загуби се у невремену, које нам овај живот дневни тако несебично дарује. И не знамо да ли смо то покисли из облака, или од животних неприлика које су врело наших живота. Јесте Драган враг, јер зна знање, после првих девет (књига) зна да је десета исто као и прва и да се и пред њом уздрхти од ишчекивања… (скоро као и пред првом девојком)… А у међувремену је догурао и до дванаесте, мислим књиге…

Зна Драган да афоризмом неће променити свет, како то сањају песници, али ће душу излокану као путеви у Шиљеговцу, афоризмима испеглати, ко багери крушевачки сеоске путеве, до прве кише… А и то је нешто, покосиће се пшеница и узбрати плодови сељачког рада. Од тог рада и Београд ће да преживи. А Драганови афоризми помоћи ће свима нама да се не изгубимо у невремену, односно да не огуљени до голе душе, гурамо кроз живот.

Чујмо Драгана Матејића и његов избор од 5 афоризма.

20.     Драган Матејић

Сингер: Шта рећи о Ивку Михајловићу? Само оно што је Љуба о њему записао у књизи, а могао бих да причам само о њему 2 сата и тако потучем рекорд који у дужини трајања промоције књига у Културном центру Крушевац држи… Но о том рекорду ћу други пут, сад о Ивку Михајловићу …

Наслов Ивкове књиге афоризама ПУНИМ ГАСОМ НИЗБРДО, вероватно је предодређен, самим детињством аутора, које је провео у брдовитом окружењу поткопаоничком, у селу Градац, где су брда свакодневни и једини призор, тако да нема бољег наслова за вечиту тежњу сваког нормалног човека за бекством из тренутног чемера, који нас ломи, од овог изабраног.

А и Ивко се лично уверио да је узбрдо много, много теже, чак немогуће!

И сам дар за афоризам као кратку форму, која погађа тачно у срце, и муњом неумитне истине у трену обасја прави проблем, Ивко је добио самим рођењем и детињством. Јер после речи ГРАДАЦ, увек се намеће одговор ЗНАМ ЗА ЈАДАЦ, као природна доскочица здравог поткопаоничког духа.

21.    Ивко Михајловић

Сингер: Саша Милетећ је најмлађи у овом Љубином одабиру афористичара, али то не значи да није подједнако добар, јер је и ове године добио диплому за квалитет својих афоризама на Међународном фестивалу ЗЛАТНА КАЦИГА. Само не знам да ли је Саша бољи афористичар или песник? Ево шта је Љуба записао о његовој поезији:

Саша Милетић је своје песме дуго крио за себе и најближу, али кад је песма права она се не да сакрити, она свом писцу не да мира, све док га не подстакне, да макар замахом лептирових крила, полети право у светлост, храбро упркос чињеници да та светлост понекад може да та крила и опржи. Добро је што је Установа Културни центар Крушевац понекад за многе који траже свој пут, управо тај светионик у ноћи, који помаже да се прогледа, а да се крила баш на првом лету не опрже.

Добро је и што је Саша Милетић у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, чији је веома активни члан, управо у том удружењу препознао још један светионик и дозволио да његова поезија отпочне свој узлет управо у том песничком окружењу…

Саша је вечерас говорио Љубину поезију, а за Вас изговориће и 5 својих афоризама:

22.     САША МИЛЕТИЋ

ЉУБА: О Михајлу Ћирковићу још нисам писао, али то значи да нећу! А Михајло Ћирковић је члан Удружења књижевника Србије и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Чујте га: Михајло Ћирковић

23.    Михајло Ћирковић

ЉУБА: Хвала Сингеру и афористичарима, заслужили су Ваш аплауз, а ја и Ђурђа ћемо вам у наставку рећи о коме и чему сам још писао у првом поглављу ове књиге.

ЂУРЂА: Љуба је писао о Драгици Здравић, Спасоју Ж. Миловановићу, Лепи Симић, Латинки Ђорђевић, Миловану Петровићу, Драгици Здравић, Милошу Милошевићу Шики, Небојши Лапчевићу, Виолети Салкици Алексић, Вељку Стамболији, Ксенији Алексић, Мирку Стојадиновићу, Далибору Ђокићу, Зори Митровић, Томиславу Милетићу, Драгољубу Миладиновићу Дадију, Љубици Лазаров Свилокос, Миомиру Ристовићу Харију …

ЉУБА: Писао сам и о Светлани Ђурђевић:

У Светланиној поезији ће се причати и писати, а оно најлепше исписала је она сама својом поезијом јасно шаљући поруке о себи и вредностима до којих јој је стало, а то су Правда и Истина… то су Љубав и Живот! Зато топло препоручујем читаоцима Светланин песнички првенац знајући да ће књига изнедрити бројне песме за памћење и учинити да на трен затреперимо са њеним стиховима као брезе на ветру заборава. “Видех те, једном, на крају сумрака како спокојно вучеш подерано срце”!

ЂУРЂА: Ево шта је Љуба записао о Љубиши Бати Ђидићу барду крушевачке поезије:

Љубиша Бата Ђидић, крушевачки књижевник и председник савета Галерије Милића од Мачве *Косово први праг Србије*, добио је 18.02.2010. године у свечаној сали Скупштине Београда, изузетно признање – ВУКОВУ НАГРАДУ КПЗ Србије. Културни центар Крушевац је поносан због тога, јер Бату сматрамо нашим драгуљем који светли на културном небу Србије… Живот јесте тегобан, али овакви Људи и њихова дела, чине да се сви јади забораве и  да нам срећа осмехом озари лица!

ЉУБА: Ја сам Борисава Бору Благојевића песника из Ћуприје упознао кроз његове песме, а доста је само једна, песма МОЈА БРАЋА па да кажем да о Бори као песнику знам све, да знам довољно за моју тврдњу – Бора је данас један од најбољих песника Србије. Колико сам ја у праву показаће време својим протоком и бројни књижевни критичари, који ће на Бориној поезији тупити своја критичарска пера, али Бора ће бити и заувек остати одличан песник…

ЂУРЂА: А о Јовани Марковић, најмлађем члану Удружења песника Србије Љуба је записао:

Долепршала је у свет поезије принцеза која ће својом поезијом све принчеве који воле лепу реч нагнати да праве витешке турнире после којих ће победнику стихове казивати принцеза лично.

ЉУБА: Писао сам и о Братиславу Спасојевићу Бати,  Јелени Петронијевић, Саши Збиљићу, Животи Трифуновићу… Највише рецензија у овој књизи написао сам о стваралаштву Данице Рајковић, па ћу Вам прочитати део из једне од њих који је написан за књигу САМО СИ ТИ.

Даница је у свет кренула из малог села Рлице и то је у њој оставило посебан, неизбрисив траг. Зато и ова књига почиње причом ТАМО СИ ТИ која је посвећења управо Рлици, месту њеног рођења, прелепом селу у подножју Јастрепца. И Рлица доживљава судбину свих планинских села која житељи полако напуштају у трагању за неком имагинарном срећом, коју, питање је, да ли ће пронаћи.
Село Рлица је окружено лепом природом, која му даје душу и све оне ретке посетиоце који наврате, усхићује. Даници је запао за око “Шарени гај” који се простире на пола хектара и мала је оаза разних врста дрвећа, биљака и птица, прави мали рај, за опуштање и спокој.
У Даничин “Шарени гај” слеће и гавран, који, иако мисли да је оперски певач, хита ка стени са које може да одслуша славуја који тако заносно пева.
Дакле, поука ове приче је јасна и може се тумачити и транспоновати и на песнички свет. Сваки песник за себе мисли да је баш он најбољи песник, али дубоко у души зна да постоје песници славуји, у чијем се појању може уживати и од којих се што-шта може научити…

ЂУРЂА: Писао је је Љуба и о зборницима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ, ЗА МИРИС БОЖУРА, ВЕТРЕЊАЧА, ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА, Љубавни РецеПАТ, ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА… Писао је и о манифестацијама: Сајам књига и издаваштва Расинског округа, СТИХОЉУБЉЕ у Треботину, Врело Светог Јована у Макрешану, СУПЕС у Жабару, Моравски цароставник у Белој Води, ФЕДРАРО у Треботину и Жабару…

ЉУБА: У овој књизи објављени су записи и песме: Епископа крушевачког Господина Давида Перовића, мр Спасоја Ж.Миловановића, Миљојка Милојевића Билета, мр Јована Михајила, Драгојла Јовића, Милоша Ристића, др Велибора Лазаревића, Олге Петковић…  Извињавам се ако смо, Ђурђа и ја пропустили да некога од сарадника поменемо. Из књиге се то не може избрисати и сви који књигу прочитају моћи ће да сазнају све садржаје…

ЂУРЂА: Све што је лепо има свој крај. Да не би смо и ми оборили рекорд у трајању једне промоције књиге чујмо још једну песму Љубодрага Обрадовића у казивању самог аутора, а затим још неколико песама које ће нам отпевати Арт ансамбл Мајка Јевросима, којим диригује Јелена Ђорђевић. Али пре тога једно изненађење за Љубу Обрадовића. Гвозден Ђолић и Ђорђе Јоковић припремили су пригодне поклоне, па их позивам да их уруче…

24.    Љубодраг Обрадовић – КРУГОВИ
25.    Арт ансамбл Мајка Јевросима

 

Више о књизи УКРОТИТИ ЕТАР!

СВЕТЛОСТ

као да светли…
нада исконска
срце у дамарима
чежња у трептају
све што су рекли
у излозима

као да светли…
прошлост у играма
љубав у заносу
сећање у фрагментима

као да светли…
суштина на дохвату
идеал у провалији
излаз у безизлазу
стабилност у магновењу

као да светли…
космос паралелних светова
сјајем вечности у трену пролазном
и душу окачену на струји ветрова
боде иглама немира
који односе у бесмисао
трње стoлeтних глогова
забаданих у срце чемерно

као да живим
очекивано пропадање
сенке из разбијеног огледала
док скупљам шарени
калеидоскоп
исцурелог детињства…

а светли …
љубав у сећању
срећа у изгледима…

ипак светли…
испод облака
и свест и светове обасјава
светлост од стихова
и музике у сликама

© Љубодраг Обрадовић


Слободан Јефтић Пулика и Љубодраг Обрадовић

 

ПС: Ево шта је пре читања своје песме, 17. новембра 2010. године у галерији Милића од Мачве у Крушевцу – Цара Лазара 8 у 19:00 часова, на изложби слика *АЛФАБЕТ ЗВЕЗДА* Слободана Јевтића Пулике из Француске изговорио Љубодраг Обрадовић!

Поштовани посетиоци, пријатељи културе и посебно сликарства … Част ми је да Вас поздравим у своје и у име Културног центра Крушевац и да пожелим да вечерас сви уживамо у изложеним сликама. Посебно поздрављам нашег госта, сликара Слободана Јевтића Пулику и желим му да после ове изложбе под називом * АЛФАБЕТ ЗВЕЗДА* собом понесу лепе утиске о Крушевцу и Галерији Милића од Мачве…

Гледајући изложене слике, ја сам још једном спознао истину да је нит која спаја поезију, музику и сликарство у тајну настанка света, тако јасна у изложеним сликама и пожелео сам да за добродошлицу Слободану Јевтићу прочитам једну моју песму, као знак мале пажње за његово велико дело које зрачи изворним тајнама …

 

 

 

Овај чланак прочитало је 42. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/ukrotiti-etar-promocija-knjige-ljubodraga-obradovica/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.