У Крушевачком позоришту 28.10.2024. године у 17:00 сати, одржана су „ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ“, у оквиру којих ће је промовисана 16. књига Данице Рајковић „РЛИЦА ПАМТИ“. Програм промоције осмислио је и водио Љубодраг Обрадовић – рецензент књиге и уредник издавачке продукције ПоезијаСРБ. У промоцији књиге учествовали су још и Милосав Ђукић Ђука – Председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Сандра Миладиновић и наравно сам аутор књиге Даница Рајковић. Музиком су промоцију оплеменили Сандра Миладиновић и Дејан Станковић….
Ево шта је рецензент и водитељ промоције Љубодраг Обрадовић изговорио те вечери.
Даница Рајковић, вечерас промовише своју шеснаесту књигу по реду
Добро вече, поштовани пријатељи поезије… Даница Рајковић, вечерас промовише своју шеснаесту књигу по реду. Могу се похвалити да сам ја писао рецензије за свих 16 књига, и зато препоручујем да их све прочитате!
О Даници могу укратко следеће: Даница Рајковић је рођена у селу Рлица, у подножју планине Јастребац. Ту је провела срећно детињство окружена љубављу својих родитеља и раскошном природом. Живот ју је учио да се бори и следи добре примере. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Живи у Крушевцу. Добитник је бројних награда и признања за свој књижевни рад. Поменућу само неке:
1. Добитник је Годишње награде за 2016. годину, коју додељује Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
2. Специјалне награде за квалитет поезије са песничког маратона КЦК 2018. године.
3. Награде КЊИГА ГОДИНЕ за њену књигу “СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ” коју је добила од свог Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
4. ДИПЛОМЕ – „СТИХОЉУБЉЕ 2022.“ коју је добила за квалитетно и обимно стваралаштво објављено у 15 књига.
5. Награду „ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА“ добила је 2023. године на манифестацији „ДУША ТРОМОРАВЉА“ у Ћићевцу.
И биће још награда и признања. О томе ће више рећи председник Удружења Милосав Ђукић Ђука.
И сад кратки извод из рецензије књиге – РЛИЦА ПАМПТИ
Нит која повезује у једну целину претходних 15 Даничиних књига, је Даничина овогодишња, шеснаеста по реду књига РЛИЦА ПАМПТИ, и у њој управо Даничино родно село РЛИЦА и живот у њему, који јој је дао оно што се никад не заборавља, што заувек остаје у срцу и души… И касније, се с времена на време јасно види у свакој строфи песме у поетским књигама, у свакој реченици прозних дела, у сваком дамару живота.
Може човек, односно жена, касније отићи у град и тамо постићи успехе или неуспехе, остварити или не остварити прохтеве, ни жеље, али заувек у себи ће носити ту безбрижност и срећу детињства проведеног у Рлици, подно Јастребца. Даница је у својој 16 књизи у насловној песми, по којој је и књига добила име, Рлица памти, показала и доказала да сећање не сме да избледи никад, па и кад све прође и заборав покуша да прекрије прошлост. Не сме се ништа заборављати!
Рлица памти најтеже дане,
када се водио крвави бој…
…….
Изгинула је младост наша,
остала су да живе сећања,
само споменици бели стоје
а поред њих гори свећа… /Страна 5./
И зна добро Даница, да човек често, у својој брзоплетости и жељи да одмах има све од живота, греши и да живот није увек ружичаст, али живот је борба непрестана и мора се истрајати на том путу.
Погрешним ходницима
Ишла сам погрешним ходницима
свуда су ми била затворена врата…
/Страна 7./
Зна добро Даница Рајковић, а то у својој богатој списатељској продукцији од 16 књига, увек изнова доказује, да је трагање за срећом претешка ствар, која се често и не нађе, али и то треба знати! Зато препоручујем Даничину књигу РЛИЦА ПАМПИ (а и осталих 15) да их све пажљиво ишчитате и знаћете и Ви оно што Даница зна!
Потражићу те у долини, у којој зелени поток тече,
птице се таласима купају и гледају звездано вече.“
/Страна 101./
Јер ко упорно тражи, тај и нађе! А ја сам у Даничиној књизи пронашао и препевао на мушки род песму Погрешним ходницима, јер како лепши пол корача погрешним ходницима, тако ни ми нисмо од тога имуни. Сада ћу Вам је прочитати.
ПОГРЕШНИМ ХОДНИЦИМА
Ишао сам погрешним ходницима,
свуда су ми била затворена врата.
Нећу да очајавам!
Савест ће ме одвести до правог спрата.
Излетело ми је у тренутку
и био сам приморан да кажем.
Зар је то тешко да прихватиш?
Лаж ти у свему помаже.
Живот никоме није ружичаст,
и мислим да случајност не постоји,
једино би се врата отворила,
да у њима кључ стоји.
Мој унутрашњи глас говори
да си од почетка скривала тајну,
истина је на крају ипак рекла своје,
живот са тобом био је ватра у пламену
Овај чланак прочитало је 35. посетилаца сајта
Skorašnji komentari