Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, традиционално је и ове године по четрнаести пут учестовало на песничкој манифестација “СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ” у Манастиру Св. Роман у Ђунису где је 2. 9.2022. године одата пошта Николају Николајевичу Рајевском (пуковник) у присуству представника Руског Дома у Србији и бројних грађана и песника из Крушевца и Србије. Организатори манифестације су ове године били Друштво Српско-Руског пријатељства “ПРАВОСЛАВЉЕ” из Крушевца, Удружење Козака Србије “Православље” (испред ова два друштва говорио је Томислав Симић Калпачки) и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца (песму Љубодрага Обрадовића – председника овог удружења “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ” прочитао је Бобан Дашић). У пригодном програму Рајевском у част “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ” учешће су узели и вокални солиста Јана Милановић из Јасике, као и песници из КК “Велимир Рајић” из Алексинца: Драган Павловић и Слађана Ивановић, као и бројни песници из Крушевца: Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Бобан Дашић, Милан Марковић Лака, Живомир Миленковић, Митар Стожинић, Боривоје Бора Видојковић, Милосав Ћукић Ћука, Томислав Симић Калпачки, као и млада Јована Марковић, која је осмислила и водила програм. Програму су присуствовали представници Руског Дома, Свесрпског покрета ветерана БОЈЕВО БРАТСТВО, представници села Каоника и гости манастира Свети Роман. Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском. Видео снимак је забележио Градимир Карајовић, а техничку обраду фотографија и видеа је урадио Љубодраг Обрадовић.
Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском
Јана Милановић
Јована Марковић
Слађана Ивановић
Драган Павловић
Бобан Дашић говори песму Љубодрага Обрадовића
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају,
увек нас носе носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу ја, уз бокал вина
ући у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, сан да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели.
И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
© Љубодраг Обрадовић
Богдан Јевтић
Милан Марковић
Митар Стожинић
Живомир Миленковић
Боривоје Бора Видојковић
Милосав Ђукић Ђука
Јована Марковић
Градимир Карајовић
Томислав Симић Калпачки
Јана Миловановић
Овај чланак прочитало је 11. посетилаца сајта
Skorašnji komentari