У ресторану ПОРТА у Лазаревом граду, 29 јуна 2022. године у 19:00 часова одржан је поетско музички програм ДАН ПОСЛЕ. У програму у организацији Удружења песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Данијела Јевремовић, Дејан Петровић Кенац, Даница Гвоздеовић, Љиљана Тамбурић, Боривоје Бора Видојковић, Мирослав Мика Кркић, Бранко Ћировић Ћиро, Снежана Поповић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Даница Рајковић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Миљко Шљивић, Богдан Радмановић, Аријана Хинић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда и Стефан Кнежевић. Програм су музиком обојили музичари: Душан Дуца Пејчић и Бата Петровић, као и вокални солисти: Радица Симијоновић и Љубиша Боровац. Наравно и Градимир Карајовић је на музикама извео своју чувену Марину. Програм су водили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Данијела Јевремовић. Награђене песме: ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић и ВИДОВДАНСКИ САН – Љубиша Вујиновић и друге пригодне песме читала је Даница Гвозденовић. Програм је отпочео песмама на тему Видовдана наших преминулих чланова Мирослава Миће Живановића „ДАН ПОСЛЕ“ и мр Ратка Тодосијевића Баће „ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА“. Наравно, Даница је прочитала и песму нашег члана Андреје Ђ. Врањеша коју је он написао и поклонио Граду Крушевцу.!
ДАН ПОСЛЕ
29.06.2001.
Јуче је ђаво засео
на престо Лазарев
Господе,
продали смо душу
поклекли на колена пали
Ако је ово понижење
спасење које нудиш
ако смо толико мали
нека је проклето име српско,
род и вера
Душанова молитва
Кнежева клетва и вечера
и Видовдан
Туђино без стаза и путоказа
нека ти се дроб зацрвени
кад немаш образа
нека те избришу,
да знам да те нема
да си ничија више, страна
Изроди броје туђе
као да немаш својих рана
утркују се да те обезчасте
да стекну славу
у твојим бедрима
змије у недрима
Плаву гробницу хоће да расточе
Солунско гробље да преору
да не сведоче шта си била
а шта си данас
без лица и граница
Ћути Лазарица,
Сопоћани Студеница,
јеца Грачаница
али без гласа
да се не чује
од стида
Тражимо спаса
под сатанским скутом
на дан Светог Вида
мој Милане
Лазаре, Милоше,
Милутине,
Стефане сине
Моја суза гине
у бездану ништавила
продате људске душе
© Мирослав Живановић
Од Рашке су дошли веле.
А куда ће? У Србију!
Из Српске се земље селе!
Зар Србија из Србије?
Од кад је свет настао,
Тога нигде било није.
То здрав човек да разуме,
Таман да је ум умова
Да предвиди и омашку
Нити хоће нити уме
Замислити без Србина
Рашку земљу Немањића.
Чију судбу сад да проричемо
Кад нам Дечане жицом омеђили.
Не помажу књиге старославне,
Давно смо их све изучили,
Све узалуд кад их не памтимо.
Нема браће истомишљеника.
Његошев смо завет погазили
Не чујемо ни кнежеву клетву
Па нам кукољ угуши Божуре.
Где границе сада поставити?
Нека буду докле птице лете
Нека дуга одреди границу
Па ко прође иза те границе
Нек се мења и ликом и умом.
И за кога правимо границу?
Ко то хоће омеђење ума
И кавезе као за звериње
И звери су ради до слободе
Да се крећу док се не уморе.
Шта ће дете ако за лептиром
У игрању претрчи границу?
Хоће ли нам то граница бити
Осећање ума и јунаштва?
Дал баш тада да закука мајка?
Савили смо образ под опанке
Част и име веру и порекло
Остависмо за нама све
Што је,
И где да слети јато непознато
Да предахне усред воде?
А потом се опет вине
Пут слободе.
И брод нам се тада чини
Као грумен отаџбине…
Из колевке Немањића!
© Мр Ратко Тодосијевић Баћо
ВИДОВДАН
Изнедрио путеве висине,
досањана вечност у времену кругу,
јунака дивних, подигнута главо,
једина славо, која слави тугу.
Видовдане наши су невиди,
у твојему виду угледали наду,
од када смо радост изгубили,
још нас оних нема, као да нас краду.
Термопилу српства, симболу вере,
граничниче докле, какви ћемо ићи
и кад смо без Сунца, северни, ледени,
док имамо тебе, јужни ћемо стићи.
Од када нас има испод свода бола,
ми бијемо битке увек нових доба,
ореолски обасјаваш ти путеве наше,
да нам туђе тмине, радост не помуте,
да нам туђи греси, име не заплаше.
© Андреја Ђ. Врањеш
Овај чланак прочитало је 27. посетилаца сајта
Skorašnji komentari