Одлуке жирија по конкурсу за зборник боемске поезије *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА*

ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Чланови жирија: Ђурђа, Коле, Далибор, Зоран, Лепа, Спале, Мића, Латинка и Љуба

Поштовани читаоци и драги песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и портала поезија.срб у прилици сам да Вас обавестим да је међународни конкурс за реализацију и објављивање наше VI заједничке књиге *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА* успешно завршен!

После објављивања претходних пет заједничких књига и то зборника: *ПРВИ ПУТ* (поезија по избору аутора); *ЉУБАВНИ рецеПАТ* (љубавна поезија); *ВЕТРЕЊАЧА* (рефлексивна – мисаона поезија); ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА (поезија по избору аутора) и *ЗА МИРИС БОЖУРА* (родољубива поезија) пред нама је шести зборник боемске поезије *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА*, за који је идеју и наслов дао је Далибор Ђокић, новинар и песник из Бруса.

Морам да Вам кажем да због квалитета приспелих песама рад у жирију није био нимало лак, али да су муке у опредељивању за најбоље песме биле слатке. Видећете у наредним реченицама да је то стварно тако.

Дакле, на овом међународном конкурсу за боемску поезију победила је поезија, односно сви песници који су у зборнику представљени својом поезијом, а награде су овако додељене:

1 место равноправно деле (јесте мало неуобичајено, али тако је гласао жири), а добијају диплому и по пет књига:

· Елеонора Лутхандер из Стокхолма – Шведска, за песму “БЕВАНДА”;
· Саша Милетић из Крушевца – Србија, за песму “ТАМБУРАШИ”;
· Милован Петровић из Шведске, за песму “ДОК ЈЕ ПЕСМЕ”;
· Сава Илић из Цириха – Швајцарска, за песму “ДАЉИНЕ”.

2 место, диплому и три књиге освојио је:

· Иван Гаћина из Задра – Република Хрватска за песму “ЗАПЛАКАТ ЋЕ КИШЕ”.

3 место, диплому и једну књигу освојио је:

· Живота Трифуновић из Кобиља код Крушевца – Србија за песму “ЉУБАВ И ВИНО”.

Осим награђених песника и песама жири је посебно похвалио и поезију Борисава Благојевића из Ћуприје, Веселина Вучковића из Шида, Милоша Ристића из Крушевца, Горана Минића из Бруса, Сандре Миладиновић из Мајдева код Крушевца, Мимице Стефановић из Лесковца, Петрице Веселиновић из Придворице код Бојника, Тамаре Бабић из Крушевца, Срђана Ђорђевића из Лесковца, Љиљане Јовановић из Осјека, Селме Махмутовић из Новог Пазара и Боре Видојковића из Ћићевца.

Сви награђени и похваљени, а и сви други чија је поезија објављена у овом зборнику, дали су свој допринос да поезија своју мисију у креирању слободног и праведног света успешно врши и изврши.

Жири је радио у следећем саставу:

Светлана Ђурђевић – председник,
Далибор Ђокић – члан,
Дарко Колар – члан,
Лепа Симић – члан,
Зоран Јовановић – члан,
Мића Живановић – члан,
мр Спасоје Ж. Миловановић – члан,
Латинка Ђорђевић – члан и
Љубодраг Обрадовић – члан.

Прилог припремио Љубодраг Обрадовић

У наставку прочитајте победничке песме:

Елеонора Лутхандер, Стокхолм-Шведска

БЕВАНДА

Са балкона мојих груди
лепо се види
да Кнез Михајлова улица
не води на Калемегдан
већ у небо
где се дописују
млазни авиони

Сад знам
да ћу тамо
у плавом
радити као стјуардеса

Дојићу песнике вином
и биће велика бука и галама
кад бурад крену
дугом низбрдо

Саша Милетић, Крушевац

ТАМБУРАШИ

С вама певам
С вама сневам
С вама пијем
С вама лутам
С вама патим
С вама летим
С вама плачем
С вама ружим
С вама тужим
С вама кунем
С вама умем
С вама праштам
С вама маштам

Све док не угледам
Беле мишеве
И паднем на јастук стаклени

Милован Петровић, Шведска

ДОК ЈЕ ПЕСМЕ

Све сам дане обојио вином
па ми живот ружичаст постао,
тамне ноћи украсио песмом,
са музиком сам зоре дочекао.

Моје зоре песмом опевао,
дуге ноћи љубављу кратио,
волео сам плавуше и црнке,
волео сам и вољен сам био.

Све љубави песмом опеване,
али у мени још песама има,
опеваћу ја још многе лако,
док је песме, кафана и вина.

И сад волим и сад вино пијем,
истим жаром ја љубим и сада,
још са песмом зоре дочекујем,
стари занос још у мени влада.

Уживаћу у животу овом
и у вину све док има пара.
Кад нестане и даље ћу пити,
ја познајем старог конобара.

Сава Илић, Цирих

ДАЉИНЕ

Пут под ноге бацио сам давно,
тражећ место под небеским сводом.
Своју срећу заложих неславно
у свој усуд што наследих родом.

Пространства ме мамила бескрајна,
равнодушност заведе ме њина,
па својатах освајања вајна
непрегледних оком тих даљина.

Ја не марим то што лутам стално
беспућима и сновима давним…
Мене место не држи одавно,
заробљеног сећањима тавним.

И не марим ни за каквог циља,
није срећа тамо на том крају,
већ на путу пуном изобиља…
– Док ка циљу људи корачају.

Све путеве спаја иста спрега,
где вилајет тамни све нас чека.
,,Да ли ући, или – не, у њега?“
То питање следи нам за века!

Зато жудим све више док гледам
у свод плави звезде док се роје,
да се вољно , безусловно предам
тренуцима што ми пути кроје…

Иван Гаћина, Задар, Република Хрватска

ЗАПЛАКАТ ЋЕ КИШЕ

Кратак је живот овај и пролазан,
Зато чашу вина наточите ми више,
Новчаник мој сух је и празан,
Рачуне за мене платит ће кише.

Пијем за туге, пјесме и снове,
Знадем да сутра неће ме бити,
У рујноме вину мисли ми плове,
Што зарадим пјесмом то ћу пити.

Душу самотну грије горчине дах,
Вино је нектар, души мојој спас,
Од тијела мога остат ће тек прах,
Ал’ заборавит неће људи мој глас.

Пијем због њених топлих очију
У којима се губи живот и смисао,
Од туге за њом сузе моје лију
Тинтом којом пјесму сам писао.

Желим још живјети само један дан,
Зато чашу вина наточите ми више,
Кад живот постане вински ми сан
С тугом мојом заплакат ће кише.

Живота Трифуновић, Кобиље – Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО

Волели смо се неизмерно
И пили смо румено вино
Водили смо љубав
Били смо насмејани и срећни
И даље смо пили вино
Опили смо се
Покушали да водимо љубав
Али нисмо успели
Наставили смо да пијемо вино
Да се још опијемо
Да бисмо маштали
И да бисмо сањали
Како водимо љубав
И пијемо
Пијемо вино