ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА 2015 – Макрешане

Још слика на Фејсбуку
У Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане, у оквиру целодневне манифестација обележавања рођења Св. Јована Крститеља, изведен је 07.07.2015. године по шести пут културно-уметнички програм ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Управе манастира Свети Јован Макрешане и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је одржан уз благослов ЕПИСКОПА КРШЕВАЧКОГ ГОСПОДИНА ДАВИДА ПЕРОВИЋА чији је благослов на почетку програма присутнима пренео старешина Саборне цркве Светог Ђорђа у Крушевцу протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић. У програму који је водила песникиња Светлана Ђурђевић, поред чланова КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрeшана, наступили су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то: Милован Петровић из Шведске, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Радован Стевановић, Мирко Стојадиновић и Андреј Стојадиновић. Учешћем Милована Петровића, који је за ову прилику допутовао из Шведске, ова манифестација је добила међународни карактер. У току програма крушевачки сликар Ратко Тодосијевић поклонио је једну своју слику старешини Манастира Светог Јована оцу Јакову. Програму су присуствовали бројни грађани из Макрешана и околних места.


Милован Петровић на Врелу Светог Јована у Макрешану


Светлана Ђурђевић је осмислила и водила програм


Старешина Саборне цркве Светог Ђорђа у Крушевцу протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић


Отац Јаков прима на поклон слику од Ратка Тодосијевића, сликара из Крушевца


Чланови КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрeшана


Милован Петровић говори своју поезију

ХВАЛА ТЕБИ МАЈКО

Још једна се звезда ноћас угасила
светлела је за нас и над нама бдила.
Још једно је срце престало да куца
а грејало нас је као зраци сунца.

Још једне се брижне очи затворише.
ми остасмо сами, мајке нема више.
Склопише се руке радом измучене
што за нас радише, за тебе и мене.

Хвала теби мајко за године наше
и за све остале што нам преосташе.
Хвала ти на свему, на данима твојим
заувек ћеш остати у мислима мојим.

Хвала теби мајко за бдење над нама,
на детињству нашем и на успоменама.
Хвала ти на свему и последње збогом,
теби драга мајко, Анђели су с тобом.

© Милован Петровић


Љубодраг Обрадовић
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
увек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

 Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са кормила поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мраз да стеже.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било теже.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели.

На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

© Љубодраг Обрадовић


Андреј Стојадиновић


Мирко Стојадиновић

МОЈСИЊСКА ГОРА

Плачу звона мојсињска,
И рида Свега Гора.
Призивље сина Богомајка,
да спасе народ од помора.

Мајчица Тебе усрдно моли.
Телеса њина, кад неће бити,
душе чисте, узасе’ прими.
Покровом златним, ја ћу их свити.

Из свих цркава, што мени здаше,
Теби се молим, плачем и ридам.
Да не опусти гора мојсињска.
Да света буде ко наша синајска.

Буктиње крста, кад твога донеше,
са гола брда, Голготе Твоје.
Сузе моје, у здели срца,
у свете цркве улише своје.

Смирај у цркви сред Горе Свете,
кум, брат твој Јован нађе дом.
Духом светим, што крсти њега,
а Јован Тебе Јордана светом водом.

Са овог светог места у Гори,
покајника грешног, Јован те моли?
Да крсти увек светом водом?
Да смирај тражи Христовим ходом?

Арханђели Твога, небеског гласа,
гнезда свише у светој гори.
Крилима својим, да штите птиће,
кад небу прну, у Твоме крилу биће.

Сви Твоји апостоли,
који са тобом бише.
Гором мојсињском, звона Господња,
ка Твоме небу узвише.

Сведочници Твог, кратког земнога жића.
Матеј, Марко, Јован и Лука,
белегу пишу, данашњих дана.
Што грехе прими целога света,
Ти да га спасеш, земаљских рана.

Великомученици за веру Твоју,
Панталејмон, Митар, Ђорђе и други свети,
још увек бране, речи Господње.
У свете цркве, молитвом узнети.

И пророк свети, Претеча Илија,
кад, кад загрми и шаље мену.
Да народ памти ту свету гору.
За пород нови, за светост њену.

И свети Лазар и сви свети,
у Твоме крилу, здушно се моле.
Ојачај веру, божанске душе.
Земаљске ране, мање да боле.

Из дома свога Мојсињске Горе,
свети се Роман и света Петка,
подвижно моле, Господу своме.
И да се светост ваздиже њоме.

Божанско појење, мојсињским небом,
Шири мирис Христове вере.
Божанска звона, песму поју.
Христово цвеће гором цвати, вером се бере.

© Мирко Стојадиновић


Радован Стевановић


Светлана Ђурђевић

МОЈА МОРАВА

Тако ми овога дана
И мога имена Светлана
Тако ми овога дана
Направила бих велики грех
Велики осунчани смех

Требало би  месечеве капљице
Уткати у косе набујале Мораве
Пре гласа плаве љубичице

Јер више не би долазиле зиме
Стално би у завичају цветао југ
А пролеће не би напуштало луг

Зато по читав дан
Савијам сунчеву росу
И разбијам брзацима росу
Само да би Морава
Имала чечураву косу

И тако клешем месечеве опеке
И брзацима Мораве вијуге ткам

Тако ми овога дана
И мога имена Светлана

© Светлана Ђурђевић

Још слика на Фејсбуку

 

Овај чланак прочитало је 75. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/vrelo-svetog-jovana-2015-makresane/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.