СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈА – ДОДЕЛА ГОДИШЊИХ НАГРАДА

Video snimak: Obrada Ljubodrag Obradović

Audio snimak: Obrada Ljubodrag Obradović

У Крушевачком позоришту 21. 3.2024. године, одржана је традиционална манифестација „ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ“. На манифестацији су Бранку Ћировићу Ћири из Ћићевца и Мирослави Смиљанић из Крушевца додељене ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ и веома плодно, квалитетно, разноврсно и бројно стваралаштво у области књижњвног стваралаштва. Бранко Ћировић Ћиро је и познати и дугогодишњи гуслар. У свечарском делу програма додељена је и поклон слика Љубодрагу Обрадовићу, досадашњем председнику, као знак мале пажње за дванаестогодишњи рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду је уручио садашњи председник Милосав Ђукић Ђука.

Програм су осмислили и водили Светлана Ђурђевић Ђурђа и Милосав Ђукић Ђука. У поетско-музичком програму, наступили су музичари Иван Ђукић Ђука и Љубиша Боровац, а своју поезију говорили су присутни песници: Бранко Ћировић Ћиро, Мирослава Смиљанић, Слађана Бундало, Боривоје Бора Видојковић, Миодраг Глигоријевић Миган, Звездана Минић, Стефан Кнежевић, Гајић Надежда, Милош Ристић, Љубодраг Обрадовић, Јасмина Димитријевић, Мирослав Кркић, Велика Шошић, Милан Марковић Лака, Миљко Шљивић, Снежана Поповић, Драгољуб Марковић, Првослав Пендић Пенда, Милосав Ђукић Ђука и Светлана Ђурђевић Ђурђа./Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић./


У Крушевачком позоришту 21. 3.2024. године, НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ одржана је традиционална манифестација „ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ“. У свечарском делу програма додељена је и поклон слика Љубодрагу Обрадовићу, досадашњем председнику, као знак мале пажње за дванаестогодишњи рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду је уручио садашњи председник Милосав Ђукић Ђука, а слику је насликао Миливоје Минић, сликар из Крушевца. Мене је на слику подсетила и моја песма:

ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Златно-жути листови,
помешани са зеленим,
ветар неосетно пири…
По неки лист увео,
окрене се трипут у ваздуху,
па се придружи онима,
који су ту од јуче…
И у друштву се умири.

Птица једна мала,
на сунцу јесењем
пред јесен ону праву,
некако тужно покреће крилца,
питајући се да ли ће је неко
у пролеће видети здраву.

Та, хладна зима долази,
када царују снег, мраз и северац…
И сви беже, траже
свој кутак, топли дом,
а она не зна свог
лета правац!

Помислих:
„О, птицо мала,
како си слична мени…
Немаш више своју љубав,
немаш више свој дом.“ 

Али птица одлете
и мисли несташе…
Сунце бледо, без сјаја,
намигну сетно,
са надом да васиону пали
и зађе неосетно…
А моју душу
дах туге
преплави…

Да, ја сам сам…
Тебе више нема…
Птица сам без крила,
а за лет се спремам!

© Љубодраг Обрадовић

 

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија.
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни.
Лавиринт који у нама сија.

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба.

Поезија је спас, за све нас!
И за оне друге, што само
у стварности љубе
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!

Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје.
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
зло у нама убија, и цветни тепих
ка звездама открива.

Поезија нам отвара очи и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех, живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати и све наде
у јаву стихом допрема.
Поезија…
Ти и ја

POETRY

Poetry is a wile, illusion.
No truth in it, only the dreams for
a brand new life, unreal.
A labyrinth that shines within us.

Poetry is our bridge into the world
with no spite, into the world of joy,
Into the world in which one
is always a guest,
Entertained with strawberries,
And in which the rest of the fruits
transitoriness pecks up.

Poetry is a salvation, for all of us.
And for the other ones who only
in reality make love
And do not know for the zeal of rhymes,
When the heart wobbles about,
In the zeal of adultery,
Of trick and of verse.

Poetry is air which we lack,
Which the very life gives.
It defies nihility
And the drabness of misery
it skulks with colour,
it murders the evil within us,
And unfolds the carpet
of flowers all the way to the stars.

Poetry opens up our eyes
And tells us fairy-tales.
Ice melts before it, glaciers thaw,
Titanic emerges…

Poetry, oh, dreams, illusion, wile…
Poetry, oh, better life, happiness…
Poetry, eternal shadow
Following closely behind,
The abundance of life
And all of hopes it conveys into
a sober reality via a verse.
Poetry… 
You and me!

 

                                       

© Љубодраг Обрадовић  – Prevod na Engleski Zora Mitrović

У Крушевачком позоришту је 21. 3.2024. године, у 18:00 часова одржаће се традиционална манифестација „ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ“, на којој ћемо Бранку  Ћировићу Ћири и Мирослави Смиљанић доделити ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Наравно, поред њихове чућемо и поезију присутних песника.  Дођите да се дружимо уз добру поезију и музику.

Овај чланак прочитало је 46. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/svetski-dan-poezija-dodela-godisnjih-nagrada/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.