Чедомир Милосављевић рецитује песму
ЛИПА
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Пролeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.
Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну про шлост радо се враћам.
Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.
Мирише липа… И свеје лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић
Бранко Симић рецитује песму
КЛАТНО САТА ЖИВОТ МЕРИ
Ко ми зором очи буди,
Док сањају старе снове,
Јер године што пролазе,
Не рађају снове нове.
Ја бих опет као некад,
Да ко лептир цвећу хитам,
Па да слетим где год желим,
Да ме има, да још скитам.
Ех, када би клатно сата,
Могло бар на трен да стане,
Па да сањам из младости,
Дане среће и радости.
Али сат је чудна справа,
Живот мери и кад спава,
Казаљка је живот цели,
Јер нам дан од ноћи дели.
И не куца свима исто,
Животу се често руга,
Кад казаљке уморе се,
Тад остане друг без друга.
Не будите зором мене,
Пустите ме да још сањам,
Да успорим клатно сата,
Што за врат нам живот хвата.
Па нек снови бар титрају,
Нек кроз вене крв појури,
Да пре сата зори стигне,
Лептир који к цвећу жури.
(C) Драгојло Јовић
која говори своје стихове под липом у дворишту КПЗ? Сазнаћете ако
прочитате чланак на линку: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=3444
Сазнаћете и каква је атмосвера владала 19.07.2008. године на тим песничким
сусретањима.
Овај чланак прочитало је 74. посетилаца сајта
Skorašnji komentari