Песничка сусретања у Крушевачком позоришту

СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.


Ти си се насмејала,
птици на бресту,
што се престрашила
и одлетела далеко,
насмејала си се срећна,
гледајући расцветани кукурек,
узлепршале гране липа
и мој поглед светао.

А онда си склонила
косу са чела,
промуцала
*извините, нисам хтела*
и отрчала низ липњак.

А ја сам стајао
и гледао,
ођеке корака твојих,
ја сам стајао нем
и слушао цвркут љубави,
што је изненада
дoleтела у моје срце.

Дуго… предуго…
само сам стајао.
А кад сам пошао,
да те стигнем,
било је прекасно.

© Љубодраг Обрадовић

 

 

Овај чланак прочитало је 23. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/pesnicka-susretanja-u-krusevackom-pozoristu-2/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.