ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА 2012.

VRELO SVETOG JOVANA – Makrešane 07.07.2012. u 11:00
Datum: – 04. July 2012. g. @ 19:04:31 CEST

У Манастиру Светог Јована у атару села Макрешане07.07.2011. године , у Гори Мојсињској у оквиру целодневне манифестације обележавања рођења Светог Јована Крститеља изведен је културно-уметнички програм *ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА* у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане и Културног центра Крушевац.

У програму су, поред чланова КУД-а *МЛАДОСТ* из Макршана и КУД-а *РУТЕВАЦ* из Рутевца, који су извели део из свог богатог репертора фолклорних игара, песама и народних обичаја наступили и песници: Бора Благојевић, Милка Ижогин, Љубодраг Обрадовић, Небојша Лапчевић, Мића Живановић, Живота Трифуновић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирко Стојадиновић и Светлана Ђурђевић. Програм, који је водила Светлана Ђурђевић, пратило је више стотина гледалаца, који се традиционално окупљају на овом месту већ дуги низ година.

Светлана Ђурђевић

IN VINO VERITAS

Da ne ostane praznina
usled nedovršenog stiha
kažeš nesigurno, ispotiha,
nalij mi čašu vina
jer, u njemu je istina.

Kada me ispuni nigdina
i nemam sna ni smiraja
kažem, na ivici beskraja,
nalij mi čašu vina
jer, u njemu je istina.

Ako te pobedi tišina
i krene suza izdajica
u zoru pomračenog meseca,
naliću ti čašu vina
jer, u njemu je istina.

A dok na ljubav pada prašina,
željni zanesenosti i strasti
ti i ja, u vremenu rasuti,
popijmo čašu vina
jer, u njemu je istina.

I nek postanemo davnina
kad je duše obuzeo strah,
a žudnju pepeo i prah
jer, ispili smo čašu vina
u kome je Istina.

Томислав Симић, Светлана Ђурђевић и Радован Стевановић Мрки

Радован Стевановић Мрки, председник МЗ Макрешане даје интервју за РТК

Куд *МЛАДОСТ* Макрешане

Бора Благојевић

Милка Ижогин

Публика

Бранко Ћировић Ћиро

Мирко Стојадиновић

Публика

Куд *РУТЕВАЦ* из Рутевца

Љубодраг Обрадовић

ТЕОДОРАШта су ланци и окови,
шта је живот сужња?
Кад су ту песме, снови,
кад је ту света љубав!

Паде снег усред лета,
да светлост таму разбије,
да из тамнице ко из цвета,
сјај љубави безизлаз прелије!

Уз Јована Теодора мир свој нађе,
благост и правду да народу зрачи!
А онда јој сунце на крсту зађе
и прст судбине свест помрачи!

Уз Јована спознала је срећу!
Сад зна, Румијом док корача,
није могла да спречи грешку,
која се животом плаћа!

Одувек је вера срце пунила,
али неверници се одроде.
Тек сад је себи опростила,
што Јована јој зло избоде!

Јер шта су ланци и окови,
шта је живот један кратки?
Сад су ту песме, снови
и вечни спокој слатки!

Небојша Лапчевић

Живота Трифуновић

Мића Живановић

Светлана
Ђурђевић

Куд *МЛАДОСТ* Макрешане

Куд *РУТЕВАЦ* из Рутевца

Љубодраг Обрадовић је Оцу Јакову, старешини Манастира Свети Јован
поклонио своју књигу *БОГИЊА*

Куд *РУТЕВАЦ* из Рутевца Песме које се нису чуле на Врелу Светог Јована, 07.07.2012. године у
Макрешану, а требало је!

Радован Стевановић Мрки и Давидовић
Миодраг Дача

ПАЛИЛИ СУ НАШЕ ЦРКВЕ

Палили су наше цркве,
славски колач где смо секли.
Шта им вреди! Наше биће,
свети оци то су рекли.

Косово ће српско бити,
српска крвца ту је пала.
Сећи ће се колач славски,
славиће се крсна слава.

Косово ће српско бити.
Ту им сила помоћ неће.
За спас душа душманима,
запалимо данас свеће.

ПЕСМА
РОДНОМ
СЕЛУ

Кад се сетом
родног краја
Срце моје срећу
иште
Крај Расине и
Мораве
Где дими ми се
огњиште

Светогорске
Мојсињске планине
Под скутима
чувају ми село
Где постоје
четири светиње
У којима слушамо
опело

Ту нам блиста
Пресвета Богородица
Свети Јован и
Свети Илија
А уз њих је свети
Пантелејмон
Божји дар је то
родноме крају
Макрешану моме
завичају

Ту се деца радују
весела
Православном
вером задојена
Здравог духа и
здраве памети
Где нам живот
као песма лети

Кад се сетим
Расине и Мораве
Сретка и Раковца
сеоског потока
Старих стаза и
цветних ливада
Пропланака,
залазака сунца

Лепих цура
игранки и посела
Макрешана мога
родног села
Тад ми срце
убрзано куца
А душа је сретна
и весела

Увек волим о
селу да причам
Једна ми је прича
најмилија
У мом селу испод
свете горе
Стотинак је
дошло мираџија

Један део душу
ми голица
То је моја лепа
раскрасница
Која краси моје
родно село
Окружена лепим
воћнацима
И кућама креченом
у бело

Некада je била
центар села
По њој трчала су
деца
Босонога чила
и весела
Чим нам зора са
истока заруди
Раскрасница
прва се пробуди

Ту су дечје игре
богом дане
Лопта није смела
никако да стане
Увек смо се
делили по пола
А четири камена
су чинила два гола

Боже мили, весеља
и среће
Божанствена
утакмица креће
И да знате то не
беше шала
Пола сеоског
тима чинила је горња мала

Сад је неко друго
време
Уснула је моја
раскрсница
Изнад ње пролети
по нека птица
А она чува
успомене и дрема
Јер на њој
раздрагане деце
Скоро и да више
нема

Обишо сам скоро
пола света
Многа места и
станишта
Па слободно могу
рећи свима
Ништа лепше од
родног огњишта

Макрешане,
07.07.2012. године