KULTURA – MORAVSKI CAROSTAVNIK U BELOJ VODI
– Datum: – 02. September 2008. godine
ЦАРОСТАВНИК* у организацији Месне Заједнице Бела Вода и Вукове задужбине у Белој Води. Дружење песника се догодило на сплаву укотвљеном на средини Мораве. Песници су читали своје стихове у предвечерје дана уз светлост бакљи и уз музичке колаже певача, фрулаша, трубача и хармоникаша. *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* је идејно осмислио Велибор Лазаревић, а у самој реализацији имао је помоћ у завичајним песницима Братиславу Спасојевићу и Микици Ракић из Коњуха.

Velibor Lazarević otvara manifestaciju *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
МОРАВА
Морава није Рајна,
ни Нил, ни Брамапутра.
Морава се не улива у Дунав,
него у модра јутра!
Старија од старих Словена,
старија од старих Грка,
старија и од човека,
прастара српска река.
Накриви капу небеску
река са две мокре рачве.
Док се ваљушка у песку,
успут напуни бачве.
Она ми лиже стопала.
Поздрављају ме мрене.
Морава не уна за жеђ
и Месечеве мене.
Уз невиђену грају,
купа се већ у мају.
Уз јато ветропир-ђака,
облачи јакну врбака.
И пањеви и чамци.
Под петом римска сидра.
Морава се праћакне
као најлепша видра.
А на језику спруда,
два самоникла дуда.
У лето слатко се згусне,
то мастило за усне.
Морава зна да меље,
да испуњава жеље.
Кад посла толко нема,
уме и да задрема.
Уме да кити сватове,
да оседлава атове.
Уме да пуца из топа.
Уме што не зна Европа.
Када нас занемари,
уме да се разјари.
Уме да имитира море,
уз ноћне грозоморе.
Уме да ваља кладе,
плугове и ограде.
Уме, Боже ме прости,
страх да утера у кости.
Понекад мекша од свиле,
врби голица жиле.
Ломећи погачу врућу,
још благосиља кућу.
Збиља је Морава *ВЕЛИКА*
већа од океана,
мада би могла стати
чак и на пола длана.
Старија од Старих Словена,
страија од старих грка.
Морава – митска река.
Морава – водена трка!
Томислав Ђокић, Параћин
Tomislav Djokić iz Paraćina čita pesmu – MORAVA

Učesnici prve književne kolonije *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 44. посетилаца сајта































Skorašnji komentari