avgust 2021 archive

Елеонора Лутхандер – Ма где била, ја сам Крушевљанка


Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу

 

Дођи на књижевно вече, није важно у колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи, снађи се накако, провјери. Видимо се.Овако некако, или слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима фасцинира вјерне поклонике.Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће, само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од ироније и самоироније.

 “Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.“

 

Елеонора новинарску досјетку да “оно што није објављено у Политици није се ни догодило“, преобликује у рефлексивне стихове о непостојању и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али и поред тога она зна “да пасош не чини човјека“, па макар био и шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.

“Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
Уз пар ћушки
међу ногама
чувај Ело тело“

 

Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора, искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански стид и тобожњи срам у стилу “а шта ће рећи комшије“. У браку између лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров оваквим друштвеним појавама.

И кад пјева о љубави, ова српска пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.

“Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе“

 

Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица, печено пиле… и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се он сусреће и суочава.

© Вељко Стамболија, 2015. Крушевац

 

 

ЧЕТВРТА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 19.01.2015. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА. Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Елеонора Лутхандер.

 

ДРУГИ ПИШУ – НЕДЕЉНИК ГРАД – 02. March 2009. g. @ 23:32:37

Шведско српска песникиња Елеонора Лутхандер, у посети свом родном граду

Ма где била, ја сам Крушевљанка

Елеонора Лутхандер коју Швеђани „потписују“ као своју песникињу, успела је, кроз поезију, да представи српски народ широм Скандинавије. Ова талентована и, за нашу средину, помало екцентрична песникиња, посетила је, после тридесет година, свој родни град.

Када је гостујући недавно на песничкој вечери „Носталгија“ у Културном центру Крушевац кренула да „игра“ своју поезију, публика је, након првобитне затечености, наградила дугим и бурним аплаузом. Мало ко је очекивао да ће ова дама (са видним вишком килограма које врло елегантно носи) након поздравне речи устати и (са гипкошћу на којој би јој и гимнастичари позавидели) крајње необично прочитати своје стихове. У неколико минута, била је и „горе и доле“, и „лево и десно“.

ПОЕЗИЈА КРОЗ ГОВОР ТЕЛА

– Прво, трудим се да публику не замарам дуже од три до седам минута, јер све што преко тога траје, доведе вас у ситуацију да вас више нико не слуша.Овакав начин извођења поезије, кроз реч и покрет, је нешто што у Србији до сада није виђено, а што је у Шведској, прави хит. Циљ је, заправо, да се поезија из једног пасивног стања подигне на један забавни, естрадни ниво, па и да се и најозбиљније поетске теме, оне које изазивају сузе, могу рећи кроз одређене покрете. Ја сам и организатор оваквих поетских вечери, на последњој коју сам организовала гости су били шведски политичари и фински министар културе – каже Елеонора Лутхандер.

Елеонора објашњава да су овакве необичне поетске вечери такмичарског карактера, што додатно подиже адреналин и публици (која је, уједно, и жири) и онима који се такмиче. Са „Поетским закуцавањем“ (како се ове песничке вечери називају), „заразила“ се читава Шведска – од Шведског парламента до вртића, преко библиотека, кафана, гаража…

– У Шведској сам научила да вам ништа није „дато“ и да за све, па и за поезију, морате да се изборите. Наравно, и тамо постоје неки „елитни путеви“ који су некоме априори дати. Ја сам морала да почнем од почетка, да потпуно „огољена“ станем на сцену. Пре десет година нисам умела ни микрофон да држим. Сада, потпуно владам сценом, упорном вежбом сам учврстила мишиће и, што је најважније, научила сам да се не стидим свог тела. Да сам одмах ушла у Нобелову библиотеку, вероватно бих одмах и села и ништа од овога, на шта сам данас јако поносна, никада не бих постигла – објашњава Елеонора.

ПРОМОЦИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА

Елеонора се прво (кроз бројне издате књиге поезије и још много тога) изборила за „добар глас“ да би, као неко ко је цењен у Шведској, покушала и успела и да у читавој Скандинавији промовише српске песнике.

– После 30 година проведених у Шведској, вратила сам се у Србију, где сам, између осталог, добила и прегршт песничких књига. Нисам их могла све понети авионом при повратку у Стокхолом, па сам их превела на шведски језик, по једну од сваког песника. Било је ту од великих српских песника, па до чак песме коју је написала једна сељанка која суботом продаје кајмак на Каленића пијаци. Тако је и настала чувена антологија српске поезије „Поезију ће сви писати“, са 160 песама различитих аутора. Књига је објављена у електронском облику (на њњњ. серум. ну), на насловној страници је Серумове електронске књиге. Користи је 290 библиотека широм Скандинавије, а могу је преузети и све светске библиотеке. Ето, представљени смо као песнички народ, а Томас Линдблад, издавач прве електронске издавачке куће у Шведској, први је и који је у овој земљи представио српске песнике – каже Елеонора Л. и додаје да је то само почетак у промовисању српског народа кроз поезију.

ПЕСНИКИЊА ОД ТРИНАЕСТЕ

Иако је завршила Економски факултет, највећа љубав јој је била и остала поезија. Пише од своје тринаесте године, а до сада је објавила пет збирки поезије на шведском, пет песничких књига на српском, једну тројезичну шведско-српску-енглеску сликовницу хаику стихова и оригами цветова „Икебана“ и четири електронске књиге. Уврштена је у Нобелову библиотеку са књигом „Диктограм“, бави се естрадном поезијом, учествује на шведским првенствима у „Поетским закуцавањима“, као и хаику-оригами перформансима. Она је и члан Удружења шведских књижевника (од 1996 г.) и Удружења књижевника Србије (од 2004.г.) а добитник је и Златне кациге Културно просветне заједнице за 2007. Елеонорина поезија превођена је на енглески, холандски, персијски, турски…

Елеонора је обишла готово цео свет, за себе каже да „није само умрлица, већ и биографија“, поносна је на свој рад и на своју децу која имају своје животе, али се неретко укључе и у њену причу. Из хотела, у коме је провела два дана јер рођака у Крушевцу нема, упутила се у Подгорицу, позвана да као песникиња гостује и постане члан њиховог Удружења књижевника. Желела би да ускоро поново посети свој родни град јер, како сама каже, „можда сам ја за Швеђане тамо негде рођена, али ја добро знам, а тако и пише у мом пасошу, да моје место рођења има име и да се зове Крушевац“.

Д. Павловић

ПРИЈАТЕЉСТВО СА АРСЕНОМ ДЕДИЋЕМ

Елеонора је део ратних година провела на Хвару и била једина српска песникиња која је у том периоду штампана у Хрватској. Иза ње су стали Арсен Дедић и Тонко Маројевић, који је, усред рата писао рецензију у Слободној Далмацију, без обзира на то што се Елеонора све време боравка на Хвару изјашњавала као српска песникиња. Круна пријатељства са Арсеном Дедићем је његова жеља и обећање да ће углазбити песму „Бољи људи“ из њене најновије збирке „Медовина“, коју му је Елеонора, иначе, посветила.

ПО МАЈЦИ – РУСКА ПЛЕМКИЊА

Елеонора Лутхандер рођена је 1954.г. у Крушевцу, у породици Дамјановић. Црногорског је порекла по оцу Светозару, а по мајци Валентини, руска племкиња. Након завршеног Економског факултета у Београду, одлази у Шведску, где је удаје за шведског новинара Пера Лутхандера, са којим има двоје одрасле деце, Александру и Амадеуса. Сада живи у Стохолому и Београду.

БОЉИ ЉУДИ

Арсену Дедићу

Сад кад више нијесмо млади
Тек сада смо слободни и луди
Сада знамо како се то ради
Тек сада смо бољи људи.

Сад кад смо уморни и сиви
И све нам се црно пише
Тек сада знамо да смо живи
И да нам не могу ништа више.

Сад кад више нијесмо лијепи
У себи носимо праву љепоту
Слабо видимо ал нијесмо слијепи
чувамо снагу за доброту.

Елеонора Лутхандер

Објављено у недељнику ГРАД

ДВЕ ПРОМОЦИЈЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Елеонора и Александра Лутхандер

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, као прву промоцију у новој 2015-тој години, организовало је 19.01.2015 у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију стваралаштва Александре и Елеоноре Лутхандер. Алексндра Лутхандер је промовисала две књиге о Бергману: „БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН“ и „БЕРГМАН И ЖЕНЕ“. И Елеонора Лутхандер је промомовисала две своје књиге: „ДУБАИ ХАИКУ“ и „ИКЕБАНА“. О њихом стваралаштву говориле су највише саме ауторке, а мало су им припомогли Вељко Стамболија – крушевачки песник и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. За музику и тон бринуо је Ненад Голубовић Голуб. Било је то једно посебно и интересантно вече, па Вас позивимо да прегледате репортажу коју смо за Вас припремили… Уживајте!

Александра Лутхандер

Елеонора Лутхандер


Елеонора Лутхандер, Љубодраг Обрадовић, Александра Лутхандер и Светлана Ђурђевић

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ


Немој да ти ја дођем
да те оживим!

Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
у инат мени
и Његош се одселио…

Тужић́у те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!

Незасити китови
гутају твоје
протеинске

стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин

Писати, писати,
писати…


Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за
Интернет

као жвака
ма тражиц́у од Гугла
да те скроз избрише
ургирац́у да те
Википедиа

прогласи живим
а Хаг невиним

Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ц́еш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне
пензије?


Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична
оловка

ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш,
пишеш…


© Елеонора Лутхандер

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 19. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/omaz/eleonora-luthander-ma-gde-bila-ja-sam-krusevljanka/

Промоција књиге Лидије Бјелице ИЗ ДУШЕ


Заљубљеник у поезију, Лидија Бјелица, рођена 1974. године у Крушевцу, од мајке Слободанке и оца Миломира Шљивића.. Похађала ОШ „ Јован Поповић“ у којој и ради. Завршила ПМФ у Приштини, одсек за географију. Мајка троје дивне деце, који подржавају њено писање, смире се на тренутно утишавање док песме куљају, бодре и воле. Збирке издаје на молбу својих колега и пријатеља који желе њену писану реч овековечену на папиру, сређену и спаковану по њеном нахођењу. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

ПРОШЛО ВРЕМЕ

Недостају ми стари
Нанини чепари,
Што пелцера су пуни
Па се њима хвали.

Није било неко
За изложбу цвеће,
Ал одавало је пуно
Љубави и среће!

Имало се мало,
Трошило још мање,
Гледало се своје
И туђе имање.

Свако ти помогне
Кад помоћ ти треба,
Дужност ти је да даш
Само комад ‘леба.

Орила се песма
Копача,косача,
Није их надјачала
Ни песма берача.

Увече кад дођу
Уморни из њиве,
Жене одмах крену
Чепаре да смире.

Па доксатом крене
Босиока мирис,
Помешан с мушкатлама
Вине се у вис.

Нигде нема журбе,
Морања, ни сата,
Ал се завршавало
До првога мрака.

Зато ми недостаје
То прошло време,
Викендом тамо
Ранч одведе мене!

ЗВЕЗДЕ

Подигни руку
Додирни звезде.

Јел видиш како Месец везе,
Златним словима
По небу ведром,
Језа ме прође целим телом.

За заљубљене он сад пише,
Поруке неме,
Да не уздише онај што сам је
Ове ноћи,
Јер вољена особа неће доћи.

Ми нисмо сами
Имамо нас,
У нама налазимо
Љубавни спас.

Подигни руку,
Додирни звезде,
Упали још неку – већу срећу,
целу бих ноћ да их гледам,
загрљају твом да се предам

© Лидија Бјелица Шљивић

О КЊИЗИ ИЗ ДУШЕ Лидије Бјелице Шљивић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 15. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-lidije-bjelice-iz-duse/

Промоција стваралаштва Милана Марковића Лаке

У Белој сали КЦК у Крушевцу 25.08.2021. године одржана је промоција 3 књиге Милана Марковића Лаке, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Промовисане су књиге: 55.Гранични батаљон, Ђенерал Раденовић и Песнички времеплов. У промоцији су учествовали: Ненад Соколовић – директор Историјског архива Крушевац, Вукашин Раденовић – капитан Жандармерије, Светлана Ђурђевић – ПоезијаСРБ, Градимир Карајовић – ПоезијаСРБ, Данијела Нела Јевремовић – ПоезијаСРБ, Невена Татић Карајовић – ПоезијаСРБ и Милан Марковић – аутор књиге. Програм је водила и уредила Јелена Ђорђевић – Пи-Ар Културног центра Крушевац.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 3. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-stvaralastva-milana-markovica-lake/

ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА 2021. – Макрешане

У порти Цркве Св. Илија у Макрешану, 19.08.2021. године, изведен је по 10 пут (јубиларан) богат културно-уметнички програм под називом ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА – МАКРЕШАНЕ 2021. у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму су поред домаћина КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана наступили су и гости из Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Саша Милетић, Градимир Карајовић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Бата Костадинов, Олга Раденковић, Мирко Стојадиновић и Радован Стевановић. Програм су својом музиком оплеменили Драган Живановић – хармоникаш и фрулаши, гости овог програма… Програм су осмислили: Радован Стевановић Мрки и Мирко Стојадиновић, а за техничку реализацију програма био је задужен Бранко Симић, шеф технике Културног центра Крушевац. Слике и видео је снимио Градимир Карајовић, а обрадио их је и поставио на Facebook i YouTube Љубодраг Обрадовић…

Slike na Fejsu

 

Овај чланак прочитало је 15. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/preobrazenjska-blagodarnica/preobrazenjska-blagodarnica-2021-makresane/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2021 – Бела Вода

На Западној Морави у селу Бела Вода, 15. 8.2021. године, по тринаести пут (са прошлогодишњим прекидом због короне) одржана је јединствена песничко-културна манифестација „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца. Ове године како суорганизатор прикључила се и штампарија СаТЦИП из Врњачке Бање – пословна јединица Читлук код Крушевца.

Програм је и ове године реализован на три простора: у Музеју клесарства у Белој Води, на Великој Беловодској чесми и на обали Западне Морави у Белој Води. Наравно, четврто место, у кафићу „ТИРОЛ“ било је најтоплије, па је ту било милина дружити се са песницима, музичарима и гостима овогодишње манифестације „Моравски цароставник“.

Домаћин ове изузетне манифестације је био је професор Предраг Дашић, који је на Беловодској скели одржао беседу, а на Беловодској чесми камен моравски белутак, као симбол манифестације предао следећем домаћину, Томиславу Димитријевићу Томаку из Трстеника.

По доласку свих учесника и гостију манифестације за све њих је приређен пријем у Музеју клесарства у Белој Води, где их је идејни оснивач манифестације др Велибор Лазаревић упознао са историјатом музеја.

Програм је настављен на Беловодској чесми где су водитељи били Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић. На чесми су венчићем од цвећа закитили 6 лула и изговорили своје стихове о води песници и песникиње:

  • • Љубица Жикић, Крагујевац
  • • Mилосав Ђукић Ђука, Крушевац
  • • Хаџи Љиљана Плавшић, Чачак
  • • Бранко Ћировић Ћиро, Ћићевац
  • • Даница Ђурић, Лајковац
  • • Томислав Димитријевић Томако, Трстеник
На крају програма на Беловодској чесми, домаћин ове изузетне манифестације Предраг Дашић је камен моравски белутак, као симбол манифестације предао следећем домаћину, Томиславу Димитријевићу Томаку из Трстеника и заједно са њим испио чашу црног вина. Затим је централни програм МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, који је водила Светлана Ђурђевић Ђурћа, одржан на Беловоској скели. На скели су говорили следећи песници:
  • • Љубица Жикић, Крагујевац
  • • Mилосав Ђукић Ђука, Крушевац
  • • Хаџи Љиљана Плавшић, Чачак
  • • Бранко Ћировић Ћиро, Ћићевац
  • • Даница Ђурић, Лајковац
  • • Томислав Димитријевић Томако, Трстеник

Придружили су им се песници Удружења песнкика Србије ПоезијаСРБ са
седиштем у Крушевцу:

  • Љубодраг Обрадовић, Крушевац
  • Светлана Ђурђевић, Крушевац
  • Мирослав Мића Живановић, Крушевац
  • Саша Милетић, Крушевац
  • Провослав Пендић Пенда, Крушевац
  • Милан Марковић Лака, Крушевац
  • Боривоје Бора Видојковић, Ћићевац

Као и песници:

  • Хаџи Иван Милановић, Јасика код Крушевца
  • Раденко Бјелановић,Крагујевац
  • Зоран Ранитовић, Крагујевац
  • Митар Лутовац, Крагујевац
  • Томислав Симић Калпачки, Крушевац

За музички тренутак били су задужени: гуслар Бранко Ћировић Ћиро, хармоникаш и певач Мирослав Стаменковић-Линда и певач Мирослав Живановић.

И то је било све за ову годину. Довиђења до следеће манифестације
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води…

Овај чланак прочитало је 21. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/moravski-carostavnik/moravski-carostavnik-2021-bela-voda/

Конкурс „СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2021.“

Поводом дана оснивања (17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу расписује:

Први виртуелни међународни поетски конкурс за 2021. годину под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ”

На поетском конкурсу могу бити заступљене све врсте поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право учешћа имају сви песници, а разврстали смо их у две категорије:

  • млади песници (ученици средњих школа и студенти),
  • одрасли песници из земље и иностранства

Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.

Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ”. Песме на сајту може објавити сам аутор који учествује на конкурсу, а може их послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или модератор Драгојло Јовић.

Видео снимак Ваше песме (у формату mp4) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да учествујете у Виртуелној промоцији ове манифестације која ће се одржати 17.09.2021. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ“.

Приликом снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном положају да би и снимак био водораван.

Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 05. септембра 2021. године до 24:00 часова.

Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, место становања, мејл, телефон) као и податке о школи или факултету и назнаку за коју категорију шаљете.

Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника или модератора сајта.

Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:

  • у часопису ПоезијаСРБ који излазe двапут годишње (следећи број 17. излази у другој половини 2021. године),
  • на порталу www.poezija.rs
  • на YouTube
  • и на другим друштвеним мрежама и издањима организатора ове манифестације.

Одлука о добитницима награда (три награде, у свакој категорији) биће објављена на порталу www.poezija.rs до 12.09.2021. године. Добитницима ће награде тј. дипломе и награде у pdf књигама бити уручене виртуелним путем на Email који су у обавези да доставе приликом слање својих радова.

Виртуелна промоција ће се одржати 17.09.2021. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ“. Победници у обе категорије биће позвани на неку од манифестација Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, која ће се одржати у току 2021. године (или касније) да изговоре награђене стихове и добију награде (диплому и књиге).

Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (видеа и поезије), као ни трошкове доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…

Овај чланак прочитало је 42. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/konkursi/konkurs-stiholjublje-poezijasrb-2021/

ПоезијаСРБ на Звезданом Здравињу 2021.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ наступило је на Звезданом Здравињу 12.08.2021. године. Своју Поезију говорили су Светлана Ђурђевић, Љиљана Тамбурић, Мића Живановић, Богдан Јевтић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Градимир Карајовић, Драган Ракић Сингер и други. Домаћин поетске вечери био је Драгиша Гиша Ђурђевић. Међу гостима је био и Синиша Максимовић – заменик преседника скупштине града Крушевца и бројни сликари, учесници ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ Звездано Здравиње 2021.

Овај чланак прочитало је 18. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/poezijasrb-na-zvezdanom-zdravinju-2021/

ДУША ТРОМОРАВЉА 2021.

У видео снимку који су ове године снимали Љубодраг Обрадовић и Богдан Јевтић, држећи телефон наизменично у рукам можете погледати програм ДУША ТРОМОРАВЉА 2021, који је ове године по први пут одржан поред Јужне Мораве у прекрасном амбијенту Етно куће „МОРАВСКИ ДО“.


Ове године, поетско-музичка манифестација „ДУША ТРОМОРАВЉА“, уместо на месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, одржана је по пети пут 7. 8.2021. године у у прекрасном амбијенту Етно куће „МОРАВСКИ ДО“, мало изнад Град Сталаћа поред Јужне  Мораве. Организатор манифестације био је СПС Ћићевац, конкретно Боривоје Бора Видојковић – председник. У организацији су му помогли и МО СПС-а Сталаћ, а традиционално у припреми награда манифестације помогли су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје.

Програм је осмислио и водио Боривоје Бора Видојковић, а награде је уручио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, уједно и председник жирија. Учесници овогодишње манифестације „ДУША ТРОМОРАВЉА били су:  Слађана Бундало, Мирослав Живановић, Богдан Јевтић, Љиљана Тамбурић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Љубодраг  Обрадовић, Сабах Ал Зубеиди, Миле Лазаревић, Хранимир Хране Милојковић, Љубиша Вељковић, Марко Вељковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослава Мира Смиљанић из Град Сталаћа, Здравко Сретеновић и Мирослав Митровић из Багрдана, Томислав Симић и Александар Дрндаревић – књижевник из Ћуприје. У Музичком делу учествовали су невероватни: Мирослав Стаменковић-Линда са својим наследником унуком Ђорђем и чувени гитариста Дејан Живковић. Гости су били: Горан Ћирић Ћира – секретар ГО СПС-а за Крушевац и председница општине Ћићевац др Мирјана Кркић, Горан Мацић – секретар ОО СПС Ћићевац и Драган Нагулић – председник МО СПС Сталаћ.

На манифестацији „ДУША ТРОМОРАВЉА 2021.“ су додељене следеће награде и похвале:

Песникиња и песник Троморавља за 2021. годину:


Песникиња Троморавља: Слађана Бундало из Крушевца

Песник Троморавља: Мирослав Мића Живановић из Крушевца

Кондир госпође Јелене и Топуз војвиде
Пријезде:


Кондир госпође Јелице: Матилда Јанковић из Ђуприје


Топуз војводе Пријезде: Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца

Овај чланак прочитало је 17. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/dusa-tromoravlja-2021/