maj 2025 archive

maj 25

Прво песничко сабрање “БОГОРОДИЧИН ВЕНАЦ ” Гривац 2025

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је 24. 5. 2025. године учествовало на Првом песничком сабрању “БОГОРОДИЧИН ВЕНАЦ” код цркве Св Петке у селу Гривац код Кнића. Удружење су представљали председник удружења Милосав Ђукић Ђука, Љиљана Тамбурић, Нада Милосављевић Кети и Првослав Пендић Пенда.  На песничком маратону су учествовали и многобројна учесници из Крагујевца, Смедерева, Београда, Чака, Лознице и других градова… Љиљана Тамбурић је освојила Прву награду “БОГОРОДИЧИН ВЕНАЦ” у категорији духовне поезије, а Нада Милосављевић Кети трећу награду у категорији родољубиве поезије. Сви учесници су добили захвалницу за учешће на манифестацији.  Манифестацију је организовао Књижевни клуб Живадин Стевановић из Кнића. Домаћин Манифестације била је Магда Ђорђевић.

Овај чланак прочитало је 58. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/prvo-pesnicko-sabranje-bogorodicin-venac-grivac-2025/

maj 24

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић

Видео снимак Љубодраг ОБрадовић

Видео снимак Славиша Паунковић

У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 30. 5.2025. године у 18:00 часова одржана је промоција 17 књиге Данице Рајковић “У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ”. О књизи су говорили Милисава Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности. Поезију из књиге говорили су: Даница Рајковић, Љубодраг Обрадовић, Милосав Ђукић Ђука, Сандра Миладиновић и Живота Трифуновић. У другом делу програма *Песничка сусретања ПоезијаСРБ*, своју поезију говорили су песници: Милосав Ђукић, Љубодраг Обрадовић, Сандра Миладиновић, Љиљана Тамбурић, Првослав Пендић Пенда, Милан Марковић Лака, Нада Гајић, Милош Ристић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Миодраг Глигоријевић Миган, Снежана Поповић, Даница Гвозденовић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Митар Стожинић, Љубиша Шапоњић, Марија Чворовић, Слободан Милојевић и Дамњан Живковић.  Наравно било је и музике… Свирао је на хармоници Мирослав Маринковић Којица, а вокални солисти су били Сандра Миладиновић и Љубиша Боровац. Фотографије су забележили Ђурђија Обрадовић и Живојин Манојловић а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.


Даница Рајковић

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ

Стајао је у сенци дивље трешње
и гледао како се зелени лист јавља,
Сунце је златно на небу сијало
ко да сјајем пролеће поздравља.

Љуља се капут на погуреним леђима
а ветар носи седе праменове косе,
лете лептири по зеленој трави,
топлину и радост са собом доносе.

Он је у сенци дивље трешње
кроз њега јуре бројна сећања…
Можда је све то прошло време,
али нема памћење те дилеме.

Сенка почиње полако да бледи,
јер Сунце креће на далеки пут…
Он и даље испод трешње седи,
чека Месец да изађе жут.

На трешњи заувек остаће њено име,
записано у смирај прохујалог дана,
кад му је говорила своје риме,
док су чекали да сване зора рана.

© Даница Рајковић Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 55. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/u-senci-divlje-tresnje-danica-rajkovic/

maj 10

Поезија за дан победе

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у част дана победе, 9 маја 2025. године у просторијама СПС-а у Обилићевој 30 у Крушевцу, одржало поетско-музички програм. Програм је отворио Синиша Максимовић пригодном беседом о значају облежавања дана победе и значају ,борбе против фашизма. Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ су говорили родољубиву поезију, а за музички тренутак био је задужен Мирослав Маринковић Којица. Поезију су  говорили Милосав Ђукић Ђука – преседник удружења, Драгојло Јовић, Љубодраг Обрадовић, Митар Стожинић, Боривоје Бора, Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот и Љубивоје Тодоровић. Учешће у дискусији на тему дана победе и антифашизма узели су и Боривоје Бора Видојковић, Љубивоје Тодоровић, Илија Омић и Ђорђе Весић…


Преслушајте неке од одабраних садржаја…


Синиша Максимовић

Мирослав Маринковић Којица пева песму “ПУКНИ ЗОРО”

Љубодраг Обрадовић

АКО

Ако нестане струја,
имате лампу на зиду.

Ако нестане лампа,
имате зид.

Ако нестане зид,
имате вид,
разум и слух
за време које не чека.

Ако исцури време,
имаћете ноћ
и моћ
да носите бреме,
да тражите крај.

Ако ветрови помогну
моћне тиране,
имаћемо бога уз нас.

Једном ће и нама
да сване
и нестане
копрена са очију
сунце што заклања.

Ако дојезди мир
бићемо спокојни…

© Љубодраг Обрадовић


Милосав Ђукић Ђука

СРБИНЕ

Србине, брате, .
многи те у свету омаповажавају,
али те све жене обожавају,
јер знају да си право мушко.

И кад те из свих оружја туку
и кад те стрегьају
ти дишеш и пијеш,
пушиш, веселиш се,
не пљујеш никог, .
ни претке, ни комшије.
Србине брате ти помажеш Србији,
ти рађаш и имаш децу.

Србине брате,
остави запад, јер на истоку излази сунце.
Нема света без прошлости,
а ти прошлост имаш,
на Косову су се твоји молили,
Србине брате моли се и ти.

ДУГ ДЕДОВИМА

Посвећен племену мом
што тужну прошлост има,
спомење старо гледам,
настало у рововима.

Све су шајкаче крваве,
јауци, барут
и руке промрзле,
црне мараме мајки
што немо путем пролазе.

Још по неко огњиште гори
где остадоше корени
и вера јака,
мотика мога деде
и мотике других сељака.

Кад режем колач славски
уз вино Богу се молим,
помињем мотике ваше,
куће и торове
саграђене рукама голим.

© Милосав Ђукић Ђука


Драгојло Јовић

СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА

У глибу смо земљо моја мила,
Баш као пре стотину лета,
Кад су храбри преци наши,
Бранили те од бајонета.

Где год крв је Српска пала,
Ту Заспанка цвеће ниче,
Од јунаштва предака нам,
Остале су славне приче.

Опет силе и зликовци,
У Србији жртву траже,
Опет Српске крви жедни,
Да нас сатру хоће бедни.

Колико је Српских глава,
За слободу и част пало,
Све од Крфа до Триглава,
Заспанка би цвеће цвало.

Зато Срби браћо драга,
У слози је наша снага,
Недајмо се зверињаку,
Да нам с главе скине длаку.

Кад сви мисле да је пала,
Српска деца тад се буде,
Цвет Заспанке док изниче,
Српски ратник громко кличе.

Не дамо те земљо мила,
Да ти ико ломи крила,
Цвет Заспанке и Божура,
Деци твојој снагу дају,
Да ко некад у јуришу,
освајача протерају.

Свака стопа земље ове,
Брањена је много пута,
Животима Српске деце,
све до задње капи крви,
И сад опет кад кидишу,
нит су задњи нит су први.

Нек још једном зубе сломе,
Вук, аждаја, сви кулови,
Белосветски освајачи,
Арбанаси и кољачи…

Нек из гроба свога претка,
Jезом грозном опет чују,
Србија је Света земља,
Србија је загонетка.

© Драгојло Јовић
11.11.2018.


Митар Стожинић

НЕВИДЉИВИ СТЕЛТ

Невидљиви небом плови
српска стрела га лови.
Сломила му моћна крила
у отпад га претворила
није више “НАТО” снага
моћна сила.

Дени, мајор из равнице
српском стрелом
невидљиве лови птице.
Уловио невидљивог НАТО змаја,
није више моћна зверка
него црна мртва врана.

За Буђановце српско село
сви у свету сада знају
да около невидљивог НАТО змаја
српско коло заиграли
невидљивом НАТО змају
вечни помен они дали.

Сад 19 НАТО звери и крвопија
добро знају, не може више
СВОЈОМ чизмом
српску земљу да прљају.

© Митар Стожинић

Боривоје Бора Видојковић

ЗАШТО? (одломак)

Сирене и даље јаучу јер се нека возила хитне помоћи великом брзином враћају и сусрећу друга која јуре пут Крушевца. У једном возилу препознали су Педу,Ђагија,Жућу конобара и Љубишу геометра крвавих лица.Али Педа је успео да подигне руку,да им стави до знања да су то они,да су још увек живи,али израњављени и изубијани свуда по телу.  Возило хитне помоћи се у вртлогу ротационог светла изгубило у правцу Крушевца.Дрхти земља,јечи ваздух,чини се,све пропада и нестаје. Кукњава, лелек, неразговетна вика и вриска чују се час слабије, час гласније.Тај ехо страве и ужаса испуњава бића свих, као хук неке страшне и језиве олује која разара све пред собом. Тихи ветрић као да жели да
свије сву тугу и жалост у једну једину молитву. Али узалуд. Нема повратка, нема милости ни сажаљења. Ни молитве не помажу. Не прима Милосрдни Анђео молитве. Милосрдно туче да нас поправи,да нас доведе у ред,да нам покаже шта је то за нас добро,а шта најбоље и шта је то демократија. Да ми све то схватимо и научимо за сва времена. Пристижу вести о милосрдном часу демократије који пуни санитетска возила страдалих на варваринском мосту и полако се ствара слика о том стравичном и незаборавном догађају. Хучи тужно крвава Морава пуна недужних лешева и сломљених носача моста,скупља плач и тугу преживелих и жели освету. Цвеће младости и лепоте будућности и знања осташе ту у њеном крилу да их грли и памти за вечита времена.Да целом свету казује оно што нормални ум не може никако да схвати. Да покуша да сазна само једно: З А Ш Т О? Никад више Морава неће бити иста.Она раздрагана,весела и доброћудна. Тече лагано, застајкује крај моста, милује остатке старог, а новом шапуће и моли да се никад више нешто слично не понови. Неша, Милан, Бора, Ђаги, Педа, Жућа конобар и Љубиша геометар иду, још по некад, на пецање. Али никад више на оном истом месту крај варваринског моста на Великој Морави. И стално се, као сав нормалан свет, питају: ЗАШТО?

© Боривоје Бора Видојковић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 50. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/poezija-za-dan-pobede/

maj 08

Књига 2024. године – У СЕДЛУ ГРИФОНА – Стефан Саваот

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је на седници Управног одбора од 4 фебруара 2025. године једногласно донело одлуку да се за књигу године у области прозе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од 1. 1.2024. године до 31.12.2024. године прогласи књига Стефана Саваота “У СЕДЛУ ГРИФОНА”.

Чланови удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Милосав Ђукић Ђука – председник удружења и Бобан Дашић – члан и власник штампарије СаТЦИП Предраг Дашић – члан су 7 маја 2025 године отпутовали у Шабац да би награду и уручили. Ево како је Милосав Ђука описао то путовање. “Путовали смо у Шабац 7. маја 2025. године, Бобан и Драган Дашић и ја (Милосав Ђукић Ђука). Упознали смо Стефана Савота, аутора романа “У седлу грифона”, који је проглашен за књигу 2024. године у области прозе од стране Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Дочекао нас је Стефан, послужио нас ручком и одговарао на наша броја питања. Затим смо обишли село Бадовинци, место где је Стефан рођен и на чијем је имању саграђен манастир Св. краља Милутина у улици Милоша Обилића бр 139. Овај племенити човек враћа се ускоро у Аустралију где иначе живи. ЖЕЛИМО МУ ЈОШ МНОГО КЊИГА И СВЕ НАЈБОЉЕ УЗ ЗАХВАЛНОСТ НА ПРИЈАТЕЉСКОМ ДОЧЕКУ”!

Погледајте фотографије књиге и са тог путовања.


У СЕДЛУ ГРИФОНА – Стефан СаваотБелешке о аутору

У Мачви (Бадовинци) 18, септембра 1957 године од оца Добривоја (столара) и мајке Анђелије (домаћице). На крштењу добија име Радован. До седмог разреда основне школе живи у очевом домаћинству одакле га мати одводи у Шабац где наставља школовање. У Шапцу се бави каратеом код тренера проф Томислава Којића где постаје мајстор спорта и уједно посећује шабачки хиподром где учи вештину јахања тркачких коња. Завршио је Педагошку Академију, поставши НАСТАВНИК РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ. Као побожан православац посећује манастире и бива маргинализован од стране комуниста, због чега није могао добити стално запослење. Као означен непријатељ комунизма бива неколико пута саслушаван и добија саопштење из шабачког Комитета да никада неће добити шансу за стални посао у било којој школској установи, ни као послужитељ. 1989, марта месеца одбија понуду да се прикључи било којој партијској организацији, како би добио шансу за запослење, пакује ствари и одлази у манастир Каона. Након само пет и по месеци бива замонашен и добија име СТЕФАН по имену Светог Архиђакона Стефана. У ревновању учествује у изградњи манастира Св Николаја у Соко Граду под патронатом епископа Лаврентија са којим због канонских неслагања долази у сукоб и са канонским отпустом одлази у Аустралију у манастир Св Саве у Камбери.

Долази на идеју да напише причу у којој кроз главног јунака Ђорђа жели да укаже на грешке које многи чине не обазирући се на последице. Колико је у томе успео нека процени читалац и нека се свако препозна у овој причи која је фикција са неким стварним личностима и дешавањима. једино што од овог писанија аутор жели јесте молба и молитва за спасење грешне му душе. АМИН.


Стефан Саваот

Предговор

Свитање у јуну је као рађање Универзума. У тој летњој равнодневици одједном се појави неко црвенило на небу којем није претходила никаква појава као што је аурора или некакво прозрачје које би наговестило тај феномен жуманцета небеског јајета из ког ће се испилити небеска птица великог сјаја, подобна белоглавом орлу раширених крила којима обгрљује небо и чини да се на земљи појављују сенке које по дану чине хладовину а по ноћи, кад Месец, друг ноћобдија, замени белог орла на небу и разоткрије трагове скривених намера, претвара те сенке у чудне облике.

Те сенке понекад личе на страшила у зависности од тога ко их и из ког угла посматра те тако и поима њихову измишљену природу која са стварношћу нема никакве везе. Тако је вероватно настала и легенда о Грифону, чудном „бићу“ какво у стварности не постоји али је било потребно измислити причу о њему као о неком опасном демону, непознатом чак и за мислиоца који га је родио фикцијом и коме је такво биће било потребно да заплаши уходе које су га пратиле док је скривен у сенци чекао своју љубавницу или закопавао благо под неким дрветом, правећи тајни трезор, вероватно за криво стечено благо.

То јадно, али у легенди страшно биће са натприродним моћима изазивало је велики страх у људима да су многи лаковерни подлегали том небићу и доспевали у стање лудила. Њему су приписиване особине лава као храбром цару животиња, прелетању великих раздаљина у једном замаху крила као код великог орла и дизању у небеске висине одакле је посматрао кретање ноћних путника, као и интелигенцију људског бића које је некада приказивано са мушком а некада са женском главом те је у зависности од тога у којој га форми приповедач представља и са којим циљем, то биће добијало и сврху постојања. Грифона су се подједнако плашили и деца и одрасли. Никоме на памет није падало да проверава или посећује места за која би сазнали да се је то чудовиште тамо појавило. Свако је са страхом избегавао такве дестинације и ноћна путовања.

Грифон је, кажу, био неуништив. Њему никакво оружје није могло наудити. Грифона су једино могли да отерају монаси подвижници који су свеноћним појањем псалама узносили хвалоспеве Господу што би Грифону одузимало снагу и чинило да ишчезне у ноћи али, кажу, тада се он пресели на друго место где нема свеноћних богослужења и монаха подвижника.

 

Извод из рецензије: Љубомир Кудрић

Христос се роди!
Драги ми у Богомладенцу отелотвореном, Ово је кратки осврт, мене недостојног, на твоје писаније… Можда још кој ареч уследи – ако је будем био удостојен одозго. Помени и праштај што нисам могао више да изустим. Твој брат у Христу Богомладенцу, Први међу грешницима ЈА Поштовани читаоци „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог… све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало “(Јован 1, 1-3). Пред нама се налази врећа изнедрених речи које су непогрешиве претставе аутора у свему што му је живот донео. А он, борећи се са новим и новим изазовима покушао је да разуме и примени – отелотвори, сразмерно својим моћима и порукама, Реч која беше од Бога. Изузетно захтевно, веома напорно за праћење доследности, али поучно за сваког ко би имао времена, жеље и стварне намере да се бави: сатиром, политиком, психологијом масе (и појединаца), верском индоктринацијом (остављајући места сваком озбиљном веровању), Православном поимању живота по вери и делу и спајању, или боље рећи разумевању, сваког људског сегмента, било вољно или невољно у овим циљно захтевајућим препорукама за живот на Земљи као стазу за пењање на Небо. Христос се роди, поживе, пострада, умре, васкрсе и узнесе се на Небо – све ово нас ради и нашег спасења ради. Нема веће среће од прихватања осведочене и
постојеће!

 

ИЗВОДИ ИЗ РОМАНА

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 153. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/knjiga-2024-godine-u-sedlu-grifona-stefan-savaot/

maj 04

РЛИЦА 2025 – Поетско-ликовна колонија “РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋA”

“РЛИЦА 2025.” – У Рлици, селу у подножју Јастребца, 3. 5. 2025. године одржана је по десети пут поетско-ликовна колонија “РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋA”. Ратко Тодосијевић Баћa био је сликар и песник, члан Удружења песника Србије и оснивач  поетско-ликовна колоније “РЛИЦА”, која  од 2023. године по њему носи назив. Mанифестацију су организовали мештани поменутог села и Славољуб Милошевић из В. Шиљеговца, а подржава је и Удужење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На манифестацији су ове године учествовали сликари: Мирко Стојадиновић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Снежана Јаковљевић, Ружица Којичић, Злата Јаковљевић, Сања Луковић и Јованка Лалић.

Све сликаре и песнике поздравио је домаћин и организатор поетско-ликовна колоније “РАТКО  ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋА 2025″ Славољуб Милошевић. Своју поезију су говорили чланови  Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Милосав Ђукић Ђука, Даница Рајковић, Љиљана Тамбурић, Саша Милетић, Братислав Костадинов и Мирко Стојадиновић. И овога пута је Удружење песника Србије поклонило књиге из своје издавачке продукције организатору манифестације.  Погледајте слике из Рлице и са Ликовно-Песничка манифестације „“РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋА 2025″ и придружите се жељи учесника манифестације и мештана села да се до Рлице изгради асфалтни пут и тако лепоте овог краја учине доступним грађанима Крушевца и Србије… У програму се обратио и магистар Есад Попара , Славољуб Милошевић и други мештани Рлице.

Овај чланак прочитало је 26. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/rlica/rlica-2025-poetsko-likovna-kolonija-ratko-todosijevic-baca/