Category: Промоције књига

Стваралаштво Томислава Милетића

23.04.2014. Културни центар Крушевац – СТВАРАЛАШТВО Томислава Милетића *ПРЕД ВРАТИМА ЗАТВОРЕНИМ* Видео: ОКРУГЛИ СТОКЊИЖЕВНО ВЕЧЕ*
Вечерас смо овде да се подсетимо на дело недавно преминулог Томислава Милетића, учитеља, хроничара и књижевника… Да се подсетимо на његово свестрано и свеобухватно стваралаштво које је већ оставило неизбрисив траг и које ће тек сјајем бојити књижевно небо Србије* – рекла је на самом почетку водитељка програма Јелена Ђорђевић. Данас у 18:00 у Медија центру КЦК одржан је округли сто, као почетак ове приче о стваралаштву Томислава Милетића. Своје импресије изрекли су или написали: мр Мирослав Смиљковић – директор КЦК, Ђорђе Петковић, Драгиша Милошевић, представник Историјског архива Крушевац Миломир Ствећ, Даница Гвозденовић, Јелена Протић-Петронијевић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Снежана Милетић.У другом делу ове вечери у Белој сали КЦК поезију Томислава Милитића говорили су: Драгана Јовановић, Јелена Милетић и Кристина Јанковић, као и крушевачки песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Дејан Ристић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Музички тренутак креирала је Ирина Миљковић професорица клавира у Музичкој школи Стеван Христић, а на клавиру је свирала ученица поменуте школе Вања Радмановић. На самом крају ове вечери публици се обратила Даница Гвозденовић, која је са Томиславом Милетићем дуго и предано сарђивала у креирању бројних поетско-музичких догађаја у Крушевцу, који се памте. Чули смо Даничина сећања на ту сарадњу и песму Томислава Милетића НА КРАЈУ…


Округли сто *О стваралаштву Томислава Милетића* у Медија центру КЦК


Томислав Милетић

А ко је у ствари Томислав Милетић? Томислав Милетић је рођен у селу Варош (општина Ражањ) 1942. године. Учитељ је у пензији. Учитељску школу је завршио у Алексинцу 1962. године, а касније је ванредно студирао српскохрватски језик и југословенску књижевност (ВПШ у Нишу, Филозофски факултет у Београду и Скопљу). Од 1962. године радио је као учитељ у селима Жупе: Плочи, Грчаку, Мрмошу, Врбници, а једно време провео је радећи у Француској у Клермонт Ферану, Лиону, Вијену, Ле Крезоу, Вилфраншу сир Сони.

На Радио Крушевцу годинама је припремао и водио једносатну емисију „Хронике и хроничари“, а уредио је и више ТВ емисија, популаришући истраживања прошлости крушевачког краја и културе српског народа. Урадио је сценарио за филм „Клевета“ и збирку анегдота под називом, „Учитељи“. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 321. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/stvaralastvo-tomislava-miletica/

Стваралаштво Томислава Милетића – КЦК 23.04.2014. у 18:00

СНЕЖАНИ

Ако ти кажу да сам умро,
Не плачи драга, не пуштај тугу.
Не, нисам умро, само сам отишо
Да са небеса донесем дугу.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 197. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/httpxn-80ajge1af3p-xn-90a3acpesnicip636636/

Друга промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ у Ћуприји

Сродне душе да постојеМорале би да се нађу! Друга промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ одржаће се 10. априла 2014. године у Народној библиотеци Душан Матић у Ћуприји. Очекује се да на промоцији учешће узму песници: Борисав Благојевић, Милка Ижогин, Латинка Ђорђевић, Светлана Ђурђевић, Слободан Јовановић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић… Поезија сваким стихом мења свет,дођите да будете део промена!

СРОДНЕ ДУШЕ

Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађу у безнађу

Сродне душе не постоје
Ал постоје неке друге
Душе што су увек саме
Пуне бола пуне туге
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 204. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/druga-promocija-casopisa-poezijasrb-u-cupriji/

Промоција ЧАСОПИСА ЗА ПОЕЗИЈУ – ПоезијаСРБ

Некад, не тако давно, поезију је писао само мали број образованих људи и жена, јер је и образованих (писмених) било мало. Данас је број образованих порастао, па је и број оних који у поезији траже спас од свакодневних чемера и немира порастао. Дакле, закуцао је час да поезију пишу сви… И поезија је све боља, лепша, моћнија! Управо зато, чврсто верујући да судбину поезије имамо у својим рукама и главама, покренут је овај часопис да од заборава чува снове песника и сачува их за сродне душе у будућности.

Часопис за поезију ПоезијаСРБ носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника), да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може бар малчице мењати свет… Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског заноса не може зауставити…

Много је путева у животу којима нисмо кренули! Пут којим сада корачамо поплочан је поезијом… (Љ. О.)

ПУТОВАТИ

О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!

Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 177. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-casopisa-za-poeziju-poezijasrb/

ЊЕГОШ И ЦРЊАНСКИ – Беловодско читалиште и причалиште

У организацији Вукове задужбине из Беле Воде, КУД-а Ратко Јовановић из Беле Воде и Друштва завичајаца и пријатеља Беле Воде 14.12.2013. године у Белој Води у БЕЛОВОДСКОМ ЧИТАЛИШТУ И ПРИЧАЛИШТУ власника Божидара Новокмета одржано је књижевно вече у част Петра II Петровића Његоша и Милоша Црњанског. Ово интересантно и оригинално вече у коме је доминирала поезија осмислио и водио је др Велибор Лазаревић, а реализацију је активним учешћем у пројекту подржало и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.

О стваралаштву Петра II Петровића Његоша говорио је др Велибор Лазаревић, а о стваралаштву Милоша Црњанског проф Вељко Стамболија. Његошеву поезију гуслао је Љубомир Љубо Шћепановић, а говорио Мића Живановић. Поезију Црњанског говорили су Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић и Ивко Михајловић. У завршном делу ове уникатне књижевне вечери афоризме су говорили су Ивко Михајловић и Братислав Спасојевић, поезију : Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Вељко Стамбилија, Братислав Спасојевић и Божидар Новокмет, а међу посетиоцима били су и Раде Јовановић, Јелица Крстић, Грујица Ђурђевић, Игњат Видаковић, Славко Милићевић, Иван Јовановић, Милутин Рашковић и други и сви они су изговорили по нешто из свог опуса и стваралаштва…

Једна сламка међу вихорове…

др Велибор Лазаревић


Ивко Михајловић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стмболија,
Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 238. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/uncategorized/njegos-i-vrnjanski-belovodsko-citaliste-i-pricaliste/

Горан Минић – ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ – Промоција Брус

Уружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Народна библиотека Брус су 17. децембра 2013. године у читаоници Народне библиотеке у Брусу организовали промоцију књиге „ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ“, аутора Горана Минића.
Поред аутора на промоцији су учествовали и: Љубодраг Обрадовић – песник и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Вељко Стамболија – песник и књижевни критичар, Душка Ерић – песник, Мића Живановић – песник, Далибор Ђокић – песник, Љубица Маринковић, Мирољуб Дачковић и Ана Дачковић. Промоција је реализована пред препуном салом читаонице и представља пецепт како треба организовати промоције песничких књига!


Горан Минић

ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ

Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав

Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 217. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/goran-minic-oci-pune-nesanice-promocija-brus/

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ – Промоција Крушевац 29.11.2013.

У Крушевачкомпозоришту је 29.11.2013. године одржана промоција друге књиге поезије Животе Трифуновића *И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ*. Књигу је објавило и промоцију одржало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Промоцију је осмислила и водила Светлана Журђевић а о књизи је говорио рецензент књиге Љубодраг Обрадовић. Занимљиво је да јерецензију за ову Животину књигу написао и мр Јован Михајило из Новог Сада, а да је изводе из рецензије прочитала Светлана Ђурђевић. У промоцији су активно учешће узели и песници Мића Живановић, Дејан Ристић, Драган Тодосијевић, Зора Митровић и Даница Рајковић. Посебно је била запажена Животина песма ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР коју је прочитао Љубодраг Обрадовић.

Поезија Животе Трифуновића – мр Јован Михајило

Исчитавајући песме Животе Тривуновића схватио сам да се у његовој души родила љубав и нада за сва људска бића. Он са Јастрепца дозива виле да посете његово место рођења. У песмама се осећа духовни миомир. У жељама и олујама спомиње прву љубав, мангупа, свог деду и сунце које је вечно. Са усхићењем и радошћу посјетио сам његов родни дом. Безазлен као голуб његова лира дозива пролеће и ловца да не убија срну. Његово гнездо у Кобиљу крије народну мудрост и као боксер у рингу, спомиње своје село и изворе којих је на претек у овом крају.

Стихови су ритмички и мелодични, као да су између сна и јаве. Пјесме су испуњене и прожете љубављу. Спомиње природу, принца и пастирицу, коку и пилиће. Успут среће малу бебу у колевци. Баба је на мукама. Он пева деци, вољеној жени. Пјесме су допјеване, зреле и оргиналне, писане мастилом срца.

Јулски дан је на видику, у шуми среће брезе, борове, јеле, а у реци роде и жабе. Мишеви скривени у рупама вире својим стакленим очима и то је угођај. Патка и њено потомство плове у сновима Животиним. Ту су и свитци и бубе маре. И царев наследник и воденица… Шта ли пише у опроштајном писму? Нежења сања снаху. Живота пева о избеглицама, смеје се и кад му није до смеха. Пева о Косову, о рингишпилу…

Ту је зов славуја, лирска исповест. Дозивају га Копаоник и Јастребац, у њима тка нити наде. Враћа се Моравским мостовима са песмом на уснама.

Песме су му прави медаљони, акорди живота познати само осећајним бићима. Овдје је присутна игра речи, пуно је крилатица, хитрости, блеска, тајновитости, варница…

Критичар Драгутин Гостушки каже: Пред песником не сме бити прекорачења, поштовања, дивљења без покрића, лажних суза. Песник покушава да уђе у тајне немира, у кутак који носи на левој страни груди. Песме имају свој стил, своју храброст да се каже оно што јесте, а јесте. 

Његов самопрегор је јединствен и племенит, свакако га треба поштовати. Као прави читалац не упуштам се у анализе песама, него као рецезент износим свој утисак. Живота све мери срцем, а не милиметрима. Љубав је та чудесна светлост небеског пространства изнад Крушевца која одводи аутора у кутак пенушавих вала Мораве, гдје стрпљиво чекамо рађање нове збирке. Стихови су јасни и прочишћени, имају своју интиму. Својим ликовима тепа, награђује их травкама и цветом детелином са четири листа. Сазвежђе, пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет… Све то је у песмама Животе Трифуновића.

Знано је да се песником рађа али и да се песником постаје. Нека ова Животина збирка буде први славуј који ће слетети у наша срца и домове коју ћемо с радошћу читати, те је топло препоручујем за штампање.


Петровардин октобра, 2013. године, Мр Јован Михајило

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 151. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/i-seljak-moze-pesnik-biti-promocija-krusevac-29-11-2013/

ЗА МИРИС БОЖУРА – Алексинац 03.12.2013 у 18:00

МОЛИТВА РАЊЕНОГ ГРАДА

Ја, из пепелишта у небо загледан памтим
како капљу рањене звезде,
крваве веснике пролећа,
и урлик челичне птице
над мојим заспалим улицама.
И јауке памтим
од Грачанице до Милице.

Ја, рањеник из ноћи безумља,
уписан на карти страдалника,
молитву шапућем
за све избегличке колоне,
за сене војника над рововима,
за застале на мостовима,
за шеснаесторо из Абердареве,
за снове остале испод рушевина
и осмехе залеђене у сећањима.

Ја, из пеплишта у небо загледан,
и овог пролећа милујем уснуле свице
и беле голубове пуштам,
нек се испод мог имена
ниједно ново не допише
на листи градова
чије су заспале улице
стрељане у било којој ноћи.
Нек будем последњи
што памти крваво рађање сунца,
јаук што облаке леди
и урлик челичне птице
од Милице до Грачанице.

© Светлана Биорац-Матић

(Алексинац, 2012. године)

ЗАШТО И ДОКЛЕ?

Господе, теби се молим,
зашто су Србима судбине зле.
Питам те, не могу да одолим,
кажи ми зашто и докле?

Кажи, Господе, ко конце врти
и ко разбија лепе нам сне.
Само смо ми полигон смрти.
Желим да знам зашто и докле?

Зашто Косово, Делиград,
Мишар,

Кајмакчалан, Гробница плава?
Зашто тај тужни крвави
октобар

и кућа у Нишу од српских
глава?


Зашто издаје брат брата
и каља земљу нам свету?
Зашто Први и Други рат
и српска гробља по свету?

Српски је нови живот изнико.
Из угаслих нам огњишта ватре.
Коме ли то сметамо толико,
па хоће до једног да нас сатре?

Кроз смрт се у бесмрт винемо.
Кућу на светском друму не дамо.
Ми прво нагло изгинемо,
а зашто, после се питамо.

Шта осим гробља деци да
оставимо

и где ли воде њихови пути?
Кад ћемо једном тачку да ставимо
на наше умирање ради смрти?

© Србобран Матић

ПОСЕТИТЕ ОВАЈ ПЕСНИЧКИ ДОГАЂАЈ!

 

Овај чланак прочитало је 131. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/za-miris-bozura-aleksinac-03-12-2013-u-1800/

ЗА МИРИС БОЖУРА – Промоција у Лесковцу – 06.11.2013. у 18:00

У просторијама Центра за економику домаћинства из Лесковца 06.11.2013. године одржана је промоција два зборника поезије: ЗА МИРИС БОЖУРА и ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА. Оба зборника у 2013. години објавило је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. У првом делу промоције промовисан је зборник родољубиве поезије ЗА МИРИС БОЖУРА који је одштампан уз финансијску подршку Града Крушевца, а у другом делу зборник ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА. На промоцији су поред Горице Станковић и Зорана Јовановића из КК ПАРАБОЛА из Лесковца, домаћинa ове промоције, своје стихове су говорили и и песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурћевић, Мића Живановић и Душка Ерић. У музичком делу програма наступили су ученици музичке школе *Станислав Бинички* из Лесковца: Давид Костић – гитара, Јована Јовановић – флаута и Даница Илић – флаута.

Зоран Јовановић, Мића Живановић, мр Душка Ерић, Љубодраг Обрадовић,
Светлана Ћурђевић и Зоран Николовски
ЦРНЕ ВРАНЕ

Летеле су црне вране
и гледале са висине
оноћиле беле дане
криле Сунце када сине.

Грмело је муња севну
капље туга место кише
дедовину нашу древну
црне вране уништише.

Гакале су на облаку
и топиле ледне горе
саплитале у кораку
господари нове зоре.

Плаче небо лелек вије
завијени сви у тугу
Косово нам битку бије
под облаке тражи дугу.

Молила се Грачаница
молитву су чули Свеци
да нестане црна птица
умире се наши преци.

Да л’ без снова сада спава
зуб времена да л’ га мучи
Шар планина подрхтава
док Бистрица сетно хучи.

© Горица Станковић

МОЈ СРБИНЕ

Звоне звона с Раванице
одјекује Поморавље
пробуди се, мој, Србине,
уздиже се Православље!

У Рашкој је Милешева
крај Краљева Студеница
дигни главу, мој, Србине,
нек те чува Грачаница!

Лешје, Градац, Сопоћани
и Манастир Манасија
памти добро, мој Србине
у њима је историја!

Вратна, Бањска, Црна Река
сваки српску причу прича
буди храбар, мој, Србине
од Немање – Србљу, Жича!

Прохор Пчињски, Раковица,
Љубостиња, Градац, Острог
слави славу мој Србине
Патријарха чувај свог!

Звоне звона с Хиландара
где се чува Светосавље
свом корену окрени се
чувај, брате, Православље!

© Зоран Јовановић

Овај чланак прочитало је 113. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/za-miris-bozura-promocija-u-leskovcu-06-11-2013-u-1800/

Промоција књиге ЗА МИРИС БОЖУРА – Лазарев град – 17.09.2013

У Народном музеју Крушевац, у Лазаревом граду, 17.09.2013. године, на дан оснивања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, отпочели смо са праксом обележавања рођендана. Наравно код нас је поезија увек у првом плану, зато смо први рођендан обележили родољубивом поезијом.  Касније се испоставило да смо тако ударили темељ манифестацији СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ, а да то, тада нисмо ни слутили. /Напомена уредника сајта Љубодрага Обрадовића написана 06.09.2020. године./

Одувек су песници мислили да ће својом поезијом променити свет. Ту заблуду им нико никад неће и не може одузети, јер у животу, који није увек оаза среће, у нешто се веровати мора. Из историје смо одавно научили да је све пролазно, да једном дође дан кад и најмоћније државе пођу странпутицом и нестану као да их никад није ни било. Родољубива поезија све снове спашава од заборава и толико је моћна да пегла оно што се испеглати не може – душу песника који воли свој род. Сви песници света имају свој род, своје најмилије, а ова књига је скромни покушај Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ из Крушевца да на једном месту, на белом папиру све снове српских песника сачува за будућа поколења. /Љубодраг Обрадовић/.


Песници из књижевног клуба “Благоје Јастребић“ из Шида Ђурица Еделински, Веселин Вучковић и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић

Поштовани колеге песници, Са поносом Вас обавештавам да је књига родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА*, чији је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, промовисана 17.09.2013. године у Народном Музеју Крушевац у Лазаревом граду. На промоцији су саопштени и резултати истоименог конкурса. Жири у саставу: Вељко Стамболија – председник, Никола Стојановић, Зора Митровић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић је од свих благовремено приспелих песама, одабрао најбоље и скромне награде доделио њиховим ауторима:

  •     Љубомиру О. Вујовићу из Београда – ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ – Прво место
  •     Милану Кузмићу из Добоја – КОСОВСКЕ СЕОБЕ – Друго место
  •     Далибору Ђокићу из Бруса – ТЕШКА ВРЕМЕНА – Треће место

Благодарнице су добили следећи песници за своје песме:

  •     Биљана Бабанић из Параћина за песму ПРЕСВЕТА
  •     Светлана Биорац-Матић из Алексинца за песму ГАВРАН
  •     Србобран Матић из Алексинца за песму ДОСТА


  Увек соко – Миљојко Милојевић Биле


Етно група Божури царева града


Програм су осмислили и водили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић


Љубодраг Обрадовић


Вељко Стамболија – председник жирија


Далибор Ђокић прима награду
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 181. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-za-miris-bozura-lazarev-grad-17-09-2013/