Милосав Ђукић Ђука
ОЛУЈНИ ПЛЕС
Олујни ветар повија
столетна стабла пред кишу,
а гране без музике и нота
лагано се њишу.
Некоме то ствара страх или стрес,
видим да почиње олујни плес.
Тај исти ветар кад зима дође
не носи лишће, кроз гране прође.
Сметове ствара, образе леди,
ледени су моји бркови седи.
А кад полеће дође,
кад роде гнезда почну да праве
почиње поново олујни плес
у мојој башти,
крај реке Расине и реке Мораве.
Тако је увек било
у времена прошла и стара,
после олујног плеса
увек се добра хармонија ствара.
© Милосав Ђукић Ђука
Првослав Пендић Пенда
ЈАСМИН I
Мирисом јасмина
Прошла си крај мене,
Смешаше се светла
У грудима стене.
Изађох некако,
Степениште стрмо,
У глави смешано,
Пред очима црно.
Недостижна жено,
Туђе миловање,
Кад прођеш крај мене,
Мени радовање.
Тако си високо
И тако далеко,
Ти не слутиш доле
Да те жели неко.
Од тад бели јасмин
На тебе мирише,
Тај мирис ме трује,
Ал` се слатко дише.
© Првослав Пендић Пенда
Овај чланак прочитало је 21. посетилаца сајта
Skorašnji komentari