У читаоници Народне библиотеке Брус у недељу, 3.11.2024. године одржана је промоција књиге Горана Минића “МИТА”. У име издавача Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ промоцији су присуствовали Милосав Ђукић Ђука – председник удружења и Првослав Пендић Пенда – члан удружења. Због дана жалости промоција је одржана 3.11.2024. године уместо планираног термина 2.11.2024.
Књига је посвећена фудбалеру Миловану Димитријевићу.
Реч аутора књиге Горана Минића: НА ПОЧЕТКУ…
Фудбалска казивања о Миловану Димитријевићу заправо су приче без краја. Кад његово име исписујем у наслову ове књиге и између њених корица, онда за то мора постојати озбиљно оправдање. Димитријевић је човек фудбала, наш народ каже: „Капу можеш купити, памет не можеш”. У фудбалском речнику све је исто, само мало другачије, таленат се не купује. Или га има или остајеш само пуки посматрач. Да би остварио своје снове, човек се прво мора пробудити, а онда да се припреми за самопрегоран и упоран рад за цео живот. Та фудбалска прича траје двадесетак или нешто мање година, а живот тече…
И мора се бити свој.
Зато, по мом дубоком убеђењу, ова књига јесте казивање о истинској припадности фудбалу и хуманој идеји пријатељства и спорта којег никада неће бити превише на овој планети. Човек је, био и остао, мерило свих ствари, малих и великих, написао је, својевремено, главни и одговорни уредник Спортског журнала, Миодраг Симеуновић, баш као што су ме, за ову књигу, надахњивале реченице великог новинара – новинарчине, Томо Марића. Димитријевића бих могао да сврстам у такве људе, с правом потпуно. И фудбалски, и професионално, и људски… Куда су се овог часа расуле моје мисли? Лете године. Сећам се Митиних фудбалских почетака и не могу да се отмем утиску да је могао и морао много више. Много, много више. Али била су таква времена. И без обзира на то шта ко мислио или говорио – правда није у сили, или љубомори, већ у истини. Митина истина је фудбал, као љубав, као опсесија, па ма докле досегао. Његови родитељи су школу сматрали стожером друштвеног и сваког другог прогреса, па и фудбалског. Опружи се колико ти губер дозвољава, отац Миљко је сматрао, загледајући се у скроман раднички новчаник, да је школа испред свега. И није погрешио. Мита је у фудбалу могао много, много му је и дао. У професионалном смислу, животног и радног опредељења, постигао је знатно више што је, свакако, и права сатисфакција за недосањан фудбалски сан. Најзад, пред чињеницама многи ћуте. Ја сам их само побројао, покушавајући да ухватим след догађања, које је Милован Димтријевић, често износио, благо речено, без хронолошког реда. А касније допуњавао и стално допуњавао, смештајући их на права места. И то је Милован Димитријевић Мита…
МИЛОВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ МИТА
Човек фудбала, човек одан породици, одан послу, фудбалској игри. Знао је током целе играчке каријере да све држи у синхроној равнотежи, да све буде на своме месту. Границу оданости фудбалу и фудбалској игри никада није тражио, а служио јој је без остатка. Загледан у будућност стрпљиво је градио четири своја стуба темељаша, љубав према фудбалу, љубав према Милици, љубав према ћеркама и љубав према послу. Увек је поштовао себе и уважавао друге. Усправан кад-год је требало. Такав је живот, уосталом… Постао је сведок једне фудбалске епохе своје вароши и био активан учесник њених успеха и падова. Постоји нешто што, по речима Димитријевића, никада не може да заборави. Другарство и пријатељство које се исказивало на сваком месту и у сваком тренутку.
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 29. посетилаца сајта
