Одржана годишња скупштина за 2016. годину – Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА

Поприлично бројна група,
сакупљена с разних страна
има нешто заједничко –
поезију у венама.

Да све буде на нивоу
председник се Љуба стара,
има доста обавеза,
ал’ стихове дивне ствара.

Уз њега је увек Ђурђа,
к’о Матрона ил’ Мадона.
Дилема је шта је лепше –
њене песме или она.

О осмеху њеном пише
и у срце све нас дира
кад господин Града своју
хармонику усну свира.

Одмах скочи, па заигра
наша Мира из Сталаћа,
а насмејан увек ту је
стари боем, сликар Баћа.

И Мића је песник,боем,
а и врло лепо пева.
Глас умилан, а стих снажан
има Сандра из Мајдева.

А озбиљан увек Мирко
каква му и поезија,
патриотска и духовна,
сва од јаких емоција.

Драган, Богдан и Живота
певају нам о Морави,
о свом селу, старој трешњи,
о Зеници и љубави.

Афоризме прочитају
Расински и доктор Ћира,
и Саша је за њих мајстор,
ал’ стихове често бира.

О љубави и о жени,
он и Кенац дивно поје,
а Зорица сетно, болно,
описује село своје.

А онда је развесели
о Жики и Живки песма,
јер шаљиво само пише
другарица њена Весна.

Требало је на почетак
наш подмладак ја да ставим,
Јованицу и Стефана,
и Николу да похвалим.

Јер награде већ имају,
а живот је тек пред њима
и још много, много биће
песама и лепих рима.

Понекад су ту и Ивко,
Дејан, Бата и Даница,
Слађа, Жика и Драгојло,
Прота Иван и Љубица.

Шарена је ово дружба
и њихова поезија,
а квалитет да процени
ту је Вељко Стамболија.

Све критички сагледава,
помало се досађује,
неког слуша и похвали,
а понеког осуђује.

Ал’ песници и не хају,
критике их мотивишу,
па за нова сусретања
с већим жаром песме пишу.

П.С.
Ко год да је изостављен
нека прими извињење,
јер чланова много има
СРБ песничко удружење.

Па би ова песма могла
све до јутра да потраје,
а искрена ја да будем
и рима ми понестаје.

© Весна Михајловић