16 avgust, 2024 archive

Волео је камен,
гитару и песме
и једну малу,
смеђу ко јава.
Сад више никог,
волети несме,
јер свету тако годи.
Он живи и кад спава
и мада није лако,
нађе се нешто и за њега,
камен њему роди.

Све је то сан,
из потока у океан,
приче за малу децу.
Волео је камен,
гитару и песме
и једну малу,
смеђу ко јава.
Али пуче брана,
потоп!
И њега сад
неко воли,
а та је плава.

Љубодраг Обрадовић

Томислав Милетић чита своју песму:

ВРОНСКИ

Ветрови планински, орлови царски,
станите облаци тмурни свих боја;
лелече калуђер светоромански
у спомен Рајевског – Бронског Толстоја.

Рат је. Моравом се разноси страва.
Делиград јечи. Кревет се стреса.
Јуриш за јуришем – крвави трава!
Срби ће опет у небеса.

Овде се вера ваља по блату.
Турци би џихадом цвет да униште!
Руси су дошли у помоћ брату…
Дервиши, имами ратиштем вриште.

Небо се пролама! Српство се брани!
Из турске ордије ватра сева:
Рајевског метак у чело Рани,
чело што Ану будно снева.

С водом Адровца разви се дуга,
од душе рањене рускога витеза
што у битку одведе га туга
и срце сломљено несрећног кнеза.

Крај Мораве се њишу тополе,
талас за таласом, река пенуша.
Док буде оних који се воле,
лебдеће над реком Рајевског душа.

И црква руска на месту пада,
поносна душа тужног витеза,
носиће у вечност причу из Ада,
судбину Ане, Рајевског кнеза.

Томислав Милетић

Nastaviti čitanje

ZRIKAVAC

Ko zrikavac ponoćni,
leluja misao ko vazduhom strela;
milovaće te ljubavnici moćni,
samo neće klipan kog si volela.

Tešiš se sada
nadom da će bolje biti,
a znaš, zbog istine se propada,
ali istina se ne da skriti.

Lepo je imati velike misli,
želeti plavo nebo i ptice
i stajati dugo na kiši,
krijući suzne oči i lice.

Ali nije lepo kada glasno,
lažeš  saputnika preostalog
i nudiš mu previše strasno,
nešto što je već nestalo.

Ko zrikavac ponoćni
leluja seta obalom tela:
pomrli su svi ljubavnici moćni,
umreće i klipan kog si volela.

(C) Ljubodrag Obradović

Tomislav Simić

Nastaviti čitanje

Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, традиционално је и ове године по четрнаести пут учестовало на песничкој манифестација “СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ” у Манастиру Св. Роман у Ђунису где је 2. 9.2022. године одата пошта Николају Николајевичу Рајевском (пуковник) у присуству представника Руског Дома у Србији и бројних грађана и песника из Крушевца и Србије. Организатори манифестације су ове године били Друштво Српско-Руског пријатељства “ПРАВОСЛАВЉЕ” из Крушевца, Удружење Козака Србије “Православље” (испред ова два друштва говорио је Томислав Симић Калпачки) и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца (песму Љубодрага Обрадовића – председника овог удружења “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ” прочитао је Бобан Дашић). У пригодном програму Рајевском у част “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ” учешће су узели и вокални солиста Јана Милановић из Јасике, као и песници из КК “Велимир Рајић” из Алексинца: Драган Павловић и Слађана Ивановић, као и бројни песници из Крушевца: Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Бобан Дашић, Милан Марковић Лака, Живомир Миленковић, Митар Стожинић, Боривоје Бора Видојковић, Милосав Ћукић Ћука, Томислав Симић Калпачки, као и млада Јована Марковић, која је осмислила и водила програм. Програму су присуствовали представници Руског Дома, Свесрпског покрета ветерана БОЈЕВО БРАТСТВО, представници села Каоника и гости манастира Свети Роман. Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском. Видео снимак је забележио Градимир Карајовић, а техничку обраду фотографија и видеа је урадио Љубодраг Обрадовић.

Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском
Јана Милановић

Јована Марковић

Слађана Ивановић

Драган Павловић

Бобан Дашић говори песму Љубодрага Обрадовића

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
увек нас носе носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Nastaviti čitanje

Ц И Г А Р Е Т А

Вoлeо бих
да сам цигарета
заробљена  између
твоја два прста
док осећам
блага њена
улегнућа

Док лежерним
покретом прстију
припаљујеш цигарету
угледах из упаљача
искру
исту ону
што си у мени
запалила
и у ватру
претворила

Постајем
плавичасти светлуцави дим
у плућима твојим никотин
док из себе испушташ
тај прозрачни дим
сједињен са дахом
твојим

Добро знаш
делотворно шта је
цигарета за људско
срце опасна је
Дах ми говори
да цигарету твоју
пољупцем заменим
и  плућа твоја
мојим чаробним
дахом прочистим

Да им удахнем
свежину љубави
и да дихтују добро
као мех на
хармоници

Вoлeо бих
уместо цигарете
да сам оловка
заробљена између
твоја два прста
И да кривудавим
словима исписујем
најлепше речи љубави
В О Л И М   Т Е    

© Горан Арсић

Nastaviti čitanje