
Овај чланак прочитало је 39. посетилаца сајта
jul 25

Овај чланак прочитало је 39. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/audio/pesnicka-slava-ikona-presvete-bogorodice-trojerucice-kck/
jul 12
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представило је 13. 7. 2018. године у Трстенику свој Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8/9. Представљање часописа је одржано у читаоници библиотеке “Јефимија” у организацији Књижевног клуба “Моравски токови” из Трстеника. Часопис су представити: Мића Живановић – песник, Светлана Ђурђевић – поетеса, мр Ратко Тодосијевић Баћо – песник и Љубодраг Обрадовић – уредник часописа ПоезијаСРБ и песник. Њима је свесрдно помогао и Милош Милошевић Шика – чија је поезија такође објављена у часопису, а који је иницирао и организовао ову промоцију. У току промоције своју поезију говорили су и присутни чланови КК “Моравски токови” из Трстеника.
Trsteničke vesti – Vest radio-televizije Trstenik

Прочитајте како је било на представљању часописа у Народном музеју Крушевац
Овај чланак прочитало је 54. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/predstavljanje-casopisa-poezijasrb-broj-8-9-u-trsteniku-13-7-2018/
jul 08
Ове године (2018.) је манифестација “ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА” 7. 7. 2018. године, због кише, реализована у два дела и то први део у манастиру св. Јована у Макрешану, а други у Дому културе у Макрешану.
Песници ПоезијеСРБ
Аудио снимак Марко Вишњић КЦК
Овај чланак прочитало је 92. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/vrelo-svetog-jovana-2018-makresane/
jul 08
Преслушајте скраћени аудио снимак програма. Снимио Марко Вишњић КЦК.
Овај чланак прочитало је 20. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/cirilica-u-trebotinu-2018/
jun 24
У строгом центру града Крушевца, 24.06.2018. године одржана је популарна емисија Тв Пинка Жикина Шареница. Поред бројних гостију у шареници су наступили и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Јована Марковић и Дејан Петровић Кенац. Погледајте како је то било…
Овај чланак прочитало је 32. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/udruzenje-pesnika-srbije-poezijasrb-ucestvovalo-u-emisiji-tv-pinka-zikina-sarenica/
jun 02
Чедомир Милосављевић рецитује песму
ЛИПА
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Пролeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.
Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну про шлост радо се враћам.
Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.
Мирише липа… И свеје лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић
Бранко Симић рецитује песму
КЛАТНО САТА ЖИВОТ МЕРИ
Ко ми зором очи буди,
Док сањају старе снове,
Јер године што пролазе,
Не рађају снове нове.
Ја бих опет као некад,
Да ко лептир цвећу хитам,
Па да слетим где год желим,
Да ме има, да још скитам.
Ех, када би клатно сата,
Могло бар на трен да стане,
Па да сањам из младости,
Дане среће и радости.
Али сат је чудна справа,
Живот мери и кад спава,
Казаљка је живот цели,
Јер нам дан од ноћи дели.
И не куца свима исто,
Животу се често руга,
Кад казаљке уморе се,
Тад остане друг без друга.
Не будите зором мене,
Пустите ме да још сањам,
Да успорим клатно сата,
Што за врат нам живот хвата.
Па нек снови бар титрају,
Нек кроз вене крв појури,
Да пре сата зори стигне,
Лептир који к цвећу жури.
(C) Драгојло Јовић
Овај чланак прочитало је 90. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/uncategorized/pesnicka-susretanja-poezija-pod-lipom/
maj 31

На ТРОЈИЧКОМ САБОРУ У БЕЛОЈ ВОДИ 28.05.2018. године учествовали су и говорили своју поезију и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСР са седиштем у Крушевцу: Саша Милетић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић и Стефан Кнежевић Богдан. Њима се придружио и колега и сарадник Живојин Манојловић који је говорио своју поезију из друге збирке песама *ИЗ МОЕГА КРАЈА ИЛИ СМЕЈ*.

Градимир Карјовић, Стефан Кнежевић, Богдан Јевтић, Живојин Манојловић и Саша Милетић

Горан Кузмановић
Овај чланак прочитало је 41. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/trojicki-sabor-u-beloj-vodi/
maj 29

У Крушевачком позоришту 28. маја 2018. године одржана је промоција књиге поезије “ЈА” – Светлане Ђурђевић Ђурђе коју је објавило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. У промоцију су учествовали: аутор књиге Светлана Ђурђевић Ђурђа, женски певачки ансамбл “Бисер”, – фронтмен рок групе “Трећа смена” Иван Пелајић, Слободанка Миладиновић, Горана Младеновић, Весна Видојевић, Јелена Ђорђевић, Латинка Ђорђевић, Борисав Бора Благојевић, Љубодраг Обрадовић и Јованка Андрић – водитељ, а у току промоције путем видео бима поезију Светлане Ђурђевић говорили су и песници: Сања Р. Петровић из Новог Сада, Вида Ненадић из Лондона, Невена Татић Карајовић из Сиднеја у Аустралији, Милован Петровић из Шведске, Зоран Јовановић из Лесковца. Било је то у свему, једно оригинално поетско вече у великој сали Крушевачког позоришта, које су пратили бројни гледаоци…
Прочитајте одмах на почетку овог приказа две Ђурђине песме из књиге ЈА, која је промовисана…
ЈА
У сиво свитање мрзим себе.
Двоумим се, ломим, кидам душу
и вапим за далеким, чврстим
и сигурним дланом безбрижности.
У том утрнулом часу бесне борбе
благословеног мрака и раздевиченог дана,
олуја бола струји и пустоши ме
и боли, како само сурово боли!
И боли, и носи, и губим,
губим највреднији део себе,
а подмукло кукавичко свитање
цери ми се у лице и
све више разголићује.
И осећам како ме бесна олуја бола
истискује из мирног мора спокоја
и одваја од усидреног брода
равнотеже и варљиве,
као кула у песку, изграђене среће.
У сиво свитање стојимо, голе,
једна наспрам друге –
истина и ја.
ЕПИЛОГ
Ето, то сам Ја.
Ја сва, па Ја, и сва Ја,
па опет Ја.
Негде, као кроз маглу,
подсвешћу ми промичеш.
Нестваран си, непостојан.
Стално узмичеш
додиру и преламаш
се и имагинарној, нашој…
Ипак, хвала ти.
Хвала што си, макар и тако,
био са мном;
што си ми помогао да нађем
себе… у том нестварном и
непостојаном делу… тебе.
© Светлана Ђурђевић
Ево шта је на почетку промоције изговорио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу:
Добро вече, поштовани пријатељи поезије! Част ми је да Вас поздравим у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, издавача ове Ђурђине прве књиге. О Светлани и њеној поезији у овој књизи су своје имресије изрекли бројни пријатељи. Цитараћу само једног. „Када ми дође да прочитам пјесму пуну њежности, страсти, кајања, жеља, а не предугачку, ту је моја другарица Ђурђа. Прелијепо, другарко, заиста прелијепо.“ Божо Попадић Актус песник који живи и ради у Америци.
А ево шта сам написао ја…
Постати и остати ЈА – Љубодраг Обрадовић
Остати свој-а? Постати твој-а? Или нешто треће? Бекством у истину решава се све, а ипак све остаје исто… Шта је човек до “сламка међу вихорове”…
“Видиш ли ме међу свицима у врелој јулској ноћи”? пита се Ђурђа у једној својој песми…
Песник је свако ко животом испише бар једну песму, ма макар је дуго носио дубоко у срцу чекајући прави тренутак кад ће та песма на јави заблистати и променити свет. Светлана је своје стихове исписала и оставила времену да својим протоком сазри жељу за искорак пред очи сродних душа, знајући да својом поезијом неће променити свет, али знајући да ће поезијом свој живот оплеменити и испеглати наборе које судбина поклања…
У Светланиној поезији ће се причати и писати, а оно најлепше исписала је она сама својом поезијом јасно шаљући поруке о себи и вредностима до којих јој је стало, а то су Правда и Истина… то су Љубав и Живот! Зато топло препоручејем читаоцима Светланин песнички првенац знајући да ће књига изнедрити бројне песме за памћење и учинити да на трен затреперимо са њеним стиховима као брезе на ветру заборава.
“Видех те, једном, на крају сумрака како спокојно вучеш подерано срце”! – Даје одговор сама ауторка опет у својој песми, у овој књизи…
А ја Ђурђи, уместо дугачког приказа њене књиге и њених стихова поклањам једну моју кратку песму у којој су такође неки одговори.
Бележи срце, бележи…
Бележи срце, бележи,
све поразе и све замке.
Бележи срце, бележи,
све спуштене рампе.
Бележи срце, бележи…
Слобода је далек сан.
Бележи срце и сањај,
сањати није срам.
© Љубодраг Обрадовић




Овај чланак прочитало је 93. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/promocija-knjige-ja-svetlane-djurdjevic-djurdje-poezijasrb/
maj 21

У Крушевачком позоришту 28. маја 2018. године одржаће се промоција књиге поезије “ЈА” – Светлане Ђурђевић Ђурђе коју је објавило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. У промоцију учествују: аутор књиге Светлана Ђурђевић Ђурђа, женски певачки ансамбл “Бисер”, рок група “Трећа смена” – фронтмен Иван Пелајић, Слободанка Миладиновић, Горана Младеновић, Весна Видојевић, Јелена Ђорђевић, Латинка Ђорђевић, Сања Р. Петровић, Вида Ненадић, Невена Татић Карајовић, Јелена Ћирић, Милован Петровић, Зоран Јовановић, Борисав Бора Благојевић, Бранислав Недић, Љубодраг Обрадовић и Јованка Андрић, водитељ. Дођите да уживате у одличној поезији!
ЈА
У сиво свитање мрзим себе.
Двоумим се, ломим, кидам душу
и вапим за далеким, чврстим
и сигурним дланом безбрижности.
У том утрнулом часу бесне борбе
благословеног мрака и раздевиченог дана,
олуја бола струји и пустоши ме
и боли, како само сурово боли!
И боли, и носи, и губим,
губим највреднији део себе,
а подмукло кукавичко свитање
цери ми се у лице и
све више разголићује.
И осећам како ме бесна олуја бола
истискује из мирног мора спокоја
и одваја од усидреног брода
равнотеже и варљиве,
као кула у песку, изграђене среће.
У сиво свитање стојимо, голе,
једна наспрам друге –
истина и ја.
ЕПИЛОГ
Ето, то сам Ја.
Ја сва, па Ја, и сва Ја,
па опет Ја.
Негде, као кроз маглу,
подсвешћу ми промичеш.
Нестваран си, непостојан.
Стално узмичеш
додиру и преламаш
се и имагинарној, нашој…
Ипак, хвала ти.
Хвала што си, макар и тако,
био са мном;
што си ми помогао да нађем
себе… у том нестварном и
непостојаном делу… тебе.
© Светлана Ђурђевић
Овај чланак прочитало је 40. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-ja-svetlane-djurdjevic-djurdje/
maj 13
На манифестацији су уручене награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ:
Овај чланак прочитало је 77. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/supes-2018-poezijasrb/